Nova Evropa

fikama, No otkako se tehnika digla na viši stepen prestale su da se javljaju sezonske gladi u Evropi. Ali u Aziji — u Indiji i Tibetu, u Kontinentalnoj Kini, u Perziji; i po dalekim krajevima koji stoie još ispod sredovečne Evrope, tamo i u naše dane hara glad i na stotine -hiljada ljudi umire od vremena na vreme, Istočna Rusija, sa svojim stepama, sa svojim "oskudnim firansporinim sredstvima, sa slabo razvijenom poljoprivredom, spada stvarno u azijske oblasHi, jer tamo se glad i danas još javlja sezonski, kao nekoć u sredovečnoj Evropi Тако je naprimer celo Povoložje, žitnica Rusije, stradalo od gladi jednako intenzivno kao u naše dane, osamstodevedesetiprve prošloga stoleća, a i tri godine pred rat, godine devetstojedanajste. Samo što tada Rusija nije bila blokirana osam godina, i nije bila iscrpena od trideset ratova, kao danas.

Kako danas izgleda na Volgi, lepo se vidi iz iednog pisma Švedjanina Nanzena, poznatog ispitivača Severnog Pola, koji je sada posvetio svu svoju organizatornu sposobnost da obrati pažnju sveta na ono što se dešava u Rusiji, i da ga privoli na što bržu i obilnije pomoć. To nismo je poslano prošlog novembra, iz Samare, Nanzen u njemu javlja: : .

»Okolina. Busuluka ima na 915.405 stanovnika. Od ovih nemaju više nikake hrane 537.000. U mesecima septembru, oktobru, i novembru, umrlo je od glađi 30.405 ljudi, i taj broj umirućih raste tako da će do proleća pomreti dve trećine stanovništva, — u sluč ju da ne stigne dovolina :·pomoć, U gradu Busuluku, svakoga jutra se po-ulicama sabiraju mrtvaci koji leže na putu. Na groblju viđic sam đomilu od 80 lešina, najviše dole dece, sa koje su ruho svukli. Pifao sam grobara, koliko ih pokapa dnevno, a on mi je odgovorio da ne zna, jer ih ovako u gomilama trpa u raku, Dojam koji čine stotine i stotine dece, čije se telo sastoj. samo iz kostiju i kože, i one očajne majke koje viču za hranom, ne mogu da opišem. Muževi.i očevi su potpuno apalični, To tako izgleda u kraju gde sa odnosi bolji još nedo u ostalim delovima samarske gubernije. I tako izgleda u сеloj istočnoj Rusiji, Amer'kanske organizacije Huver i Kvekeri rade silno, Isto tako i Švedi, Ali sva ta pomoć dodiruje tek površ:nu. Pučanstvo bez ikakoš protesta snosi svoju sudbinu, i uzda. se u pomoć Evrope, u koju tvrdo veruje. Svaka izgubljena minuta znači stotine mrivih, U ime čovečnosti! U ime savesti! Kasne je! Ali još ima vremenal«

_ Како u Rusiji upravo pakao vlada, jasno svedoči i izveštaj dr. Mihlensa, šefa ekspedicije Nemačkog Crvenog Krsta, koji u pismu od 10, novembra iz Kazana poziva sve ljude sviju naroda i klasa i vera, da pomognu Rusima na Volgi, jer, kaže, jedu blato, slamu, i koru od drveta, i umiru. U Rusiji na Volgi haraju crne kozice, šarlah, difteritis, groznice, influence, kolera, ospice, pegavi tifus, dizenterija, i svet u masama umire iz noći u noć, Deca izgledaju kao skeleti, mrtvace žderu štakori, od pučanstva 50% umire. Ogani se paliti ne može, jer su svi konji pokrepali, a šume su daleko. Glavna hrana je suho lišće. Čitava plemena, kaže, moraju neminovno izumreti, ako ne stigne brza pomoć,

134