Nova Evropa

Али кад је реч о напуштеној деци, онда се ту обично подразумевају само она, која, су лишена, склоништа, хране, и сваке милоште. Стање у ствари сасвим друкчије стоји.

Присуство родитеља, не јемчи нам да деца, и поред њих, нису напуштена. Потпуна заштита, деце мора, се, дакле, проширити и на, ону деду која имају родитеље, али неспособне или неваљане. Има деце, која су баш код својих родитеља прави мученици. Такви призори су и сувише живи пред свачијим очима, а, да бисмо их овде морали наводити. Примери такве деце многобројнији су него што се мисли, и не срећу се само у сиротињским слојевима, него и у највишим круговима. Савршено би умесно било, кад би закон дао друштву право да децу таквим родитељима одузима или да над њима врши надзор. Е

Код одраслије напуштене деце, која се са улице скупљају у нарочита склоништа, начело Овогубе заштите треба неизоставно спроводити. Заштита (биолошке личности једног одраслог детета, односила би се на првом месту на његову исхрану и склониште, ако је тога лишен. Одмах затим долази заштита од болести. Уређење здравствене службе треба да буде такво, да се хигијеном и медицином може свако бесплатно користити. У том погледу треба, нарочито истаћи потребу, да се код детета, осећање чистоте развија, напоредо са његовим растом и напретком, а да се претвори и претопи у његов нагон: да дете готово инстинктивно уме да разликује оно што је чисто, хигијенско. Чистоћа је једно од најбитнијих оружја против болести. Чистоћи тела треба да се придружи његово правилно развијање и чвршћање (вежбе на чистом ваздуху, скаутизам, спорт ит. Д.).

Нарочита заштита биолошке личности једног детета, код кога се буди полни нагон, несумњиво се састоји у разумном полном васпитању, чим се за тим укаже потреба. Нека нам је допуштено, на овом месту, да скренемо пажњу (ма да се о томе много говори, али без стварних резултата) на рђаве последице“ незаштићена, лутања, једне усплахирене младе душе, која осећа нешто што би хтела и да сазна. Да би се заштитила, телесна личност детета, од рђавих навика онанизма, од хомосексуализма, а, доцније нарочито од последица венеричних болести, неопходно је потребно објаснити му такво питање у што истинитијем облику. Тај део заштите деце треба, да имају као задатак нарочито школа и дом, а: затим и пцело-

купни друштвени живот (књижевност, уметност, штампа, улица, позориште и т. Д.). j

Заштиту биолошке личности детета треба, допунити његовом заштитом од алкохола и дувана. И ту се цело друштво мора дићи

да би се отклониле опасности које прете да прерано спаруше једно биће, тек на прагу живота.

На. реду би било, пошто смо изнели суштину заштите биолошке

личности детета, да речемо коју и о заштити његове душевне личности, која се тако често заборавља у обичном животу.

229