Nova Evropa

него свих људи«. Исте те године писао је једној Пољкињи: »... но-_ сим у себи маштање. Маштање, да се огромни преврал у животу човечанства почиње баш међу нама, у средини словенских народа, више хришћанских у правом смислу хришћанства него други народи«. 1910, у поздраву словенском слету у Софији, пише Толстој:

могли бисте ми пребацити, да сам недоследан, и да против. речим сам себи; али ћу рећи, да ме је побудила да кажем то што сам кавао вера моја, да ће... основу религијозног јединства ..-.. пре свих других хришћанских народа у свету, примити народи словенског племена«. - |

= ж

Нико, наравно, не одриче генијалност Толстојеву, али је још увек. мало осењен трговачки смисао целог оног духовног наследства које је Толстој оставио не само Русији и Словенству, него и свету. Јер нико није тако потресно као Толстој доживео искуство о релитијозној правнини савремене културе, и о духовној и социјалној неправди савременог живота, која из оног првог произлази. Али, схватити дело Толстојево у делој целини, у његову оригиналном смислу, немогућно је ако 'Голстоја издвајамо из укупног процеса. руске мисли: Толстој није био ни сам ни једини међу руским мислиоцима. Напротив, једва се може наћи код њега једна. мисао која. није у тој, или у другој, форми или мери већ била исказана од других руских мислилаца. Наравно да то ниуколико не иде на уштрб Толстојеве вредности или снаге; то само успоставља унутрашњу везу његова дела, са целим духовним животом Русије, "с њеним тражењем истине и идеала. Генијалан уметник, Толстој је био генијалан и у своме тражењу истине, у својој критици савремене европске културе. Какав ће плод донети семе које је он посејао, то, вероватно, нећемо видети ми; али толико знамо, да је У реду других руских мислилаца он био један од најсмелијих и најодлучнијих. Нећемо му судити 800r грешака, које, у довољном броју, може код њега наћи сваки задубљени читалац; него ћемо запамтити с каквим неодољивим утиском падају на душу његове истините и дубоке речи. Само слободним и искреним изражавањом света што је у души може се доћи до истине; а у смислу смеле истинитости, Толстој, са Гогољем, Херценом, и Достојевским, стоји

необично високо. | В. Зјењковски.

„Вишњев Сад“. (Драма А. П. Чехова.)

»Вишњев (ад« је драма-елегија, нежна и крхка, и испричати јој садржину значи раврушити је. Прекрасна, је и унутрашње музикална, та драма, не по некој дубокој фабули или страсти, него по таг наности свога психолошког цртежа и по неким преливима СВОЈИХ боја. Под танким димом се виде маштања и узбуђеност растужених човечјих душа. Свеједно, зашто растужених: да ли зато,

278