Nova Evropa

sve unutrašnje i spoljne teškoće koje prethode stanju prave civilizacije, iščauriće se iz njihovih pozitivnih svojstava jedna kultura prvenstveno slovenska, koja će ogrejati svet toplinom kaku još nije osetio dosad ni sa koje strane. Kad upije u sebe, i svari, sve tekovine što su ih donele i dale dosadašnje izradjene nacije, ta će slovenska kultura postati, verovatno, višom i boljom od svih dosadašnjih, jer će u njoj biti snažnije reprezentovani uticaji onih sila u čoveku koje, po svemu kako izgleda, daju najveću vrednost životu, Kako će izgledati taka kultura, to se već danas daje videti po pojedincima. koji je pretskazuju i koji je stvaraju, Kojim će se putem ona razvijati, i gde će joj biti glavno ishodište, i to možda nije nemogućno danas već uočiti i prstom označiti, Teško da će iko poreći, da je kolevkom slovenske kulture koja dolazi ona najveća slovenska zemlja na severu i istoku Evrope kojoj je ime Rusija, i da će ona i nadalje ostati rodiljom i vodiljom slovenske kulture, makakve da su ovladale danas njome očajne prilike, Možda baš i zato, Jer ko zna da li nije ovo ono veliko iskušenje i očišćenje, iz koga se izlazi jači i bolji, i spremniji za put na nove podvige i za let ka cilju, Za one koji gledaju na ono što se dešava za poslednjih godina našim očima, to je prilično jasno,

Jer, šta se desilo? — Dok su Car i mač, vlada i vojska, skrahali u Rusiji; dok su tisuće desjatina neobradjene i zlostavljene zemlje sasvim opustele, i na njima propali oni koji su ih sisali ili zanemarivali, a sad stoje i čekaju da u skoroj budućnosti rode novim plodom i donesu blagoslov seljaku i svakom radnom Rusu; i dok još uvek traje, u zemlji i van nje, krvava revolucija medju narodom, iz koje ima da nikne red i zakon za svakog koji misli i koji radi, ruska se duša oglasila po Evropi i po svetu, i nema već kutka koji ne odzvanja zvučnim imenima Tolstoja i Dostojevskog, RimskogKorzakova i Skrjabina, Hudožestvenog Teatra i ruskog baleta, i svih drugih predstavnika ruske misli i ruskog duha. No, što je Još više i važnije: pokazalo se, da su Tolstoj i Dostojevski, i svi ostali začetnici ruske i slovenske kulture, u najvećoj meri uticali na pokolenje preratno i na razvoj dogadjaja, da njih treba tražiti nesamo u mislima ruskih djaka i »inteligenata«, već i na dnu svake političke i socijalne doktrine i struje koja se javljala u Rusiji poslednjih decenija, ne izuzimajući ni boljševičku. Svi smo se prevarili, koji smo mislili da je boljševizam prosto importovan u Rusiju, i da mu je Marks jedini prorok; ako se Lenjin i poziva prvenstveno na Marksa, i ako se ovome dižu nebrojeni kipovi po ulicama crvene Rusije, nesumnjivo je za svakog koji je, bar sada, zaronio dublje u rusku dušu i u rusku knjigu, da su Dostojevski i Tolstoj isto toliko, pa i mnogo više, doprineli priugotoviti teren za misli na osnovu kojih se danas mudro ili ludo, to je sad ovde svejedno —- vlada i radi medju Rusima, i kod kuće i u izgnanstvu, A da Tolstoj i Dostojevski nisu počeci, nego nadovezivanje i sazrevanje onog što već odavna klija u ruskoj duši, to se jasno vidi iz razvoja ruske misli (koji se može tako lepo pratiti i iz studije našeg odličnog saradnika što je objavljujemo u

261