Nova Evropa

Terarni Petrograd primio s radošću; pre naproliv, Ali se V, Ivanov približio onima iz književnog sveta koji su mu bili bliski i zanimljivi, i, zajedno sa ženom, interesantnom i originalnom spisateljicom 21novjevom-Anibal, počeo je, i fo srdačno, u najboljem smislu reči, primati svake srede u skromnom svome slanu na šestom spratu Tavričeske ulice, Kuća je stajala na uglu, bila vrlo visoka, a soba za primanje gledala je na dve ulice, Na taj je način postao brzo opštepoznati izraz: »na kuli«, Na toj se kuli onda, svake srede, kroz više godina, kao u kakvoj blještavo osvetljenoj areni najprefinjenije istražljivosti, pojavljivale nove težnje i nova postizavanja ruskih simbolista, Obnavljale se i usvajale se nade i snovi pesnika i umet-

nika, Išlo se ne na kulu, nego na visove, I tako se živelo od srede do srede,

V, Ivanov se sav predavao onome što se dogadjalo u dane njeSova primanja, Ti se dani za njega nastavljali u lormi dugih, svakonoćnih bdenja, jer, pošto bi, već u zoru, ispratio svoje goste, on se je, u samoći narednih noći, predavao istim pesničkim ushićenjima, sumnjama i mističnim zanosima, Jedva imamo još kojeg pesnika, čije bi celo biće, ceo lični život, u takvom stepenu prešao bio u neku vrstu stalnog služenja ekstazi, koje se samo na kratke, letimične irenutke, prekidalo običnim životom, I da li se i tada stvarno prekidalo? A noćne ekstaze V, Ivanova nisu bile samo nadahnuće pesnika koji piše stihove, one su bile više i dublje nešto od toga,

»Dat mi je odozdo dar da sebe poučavam Najvišim poukama, Dato mi je,

Da u tajnom hramu, odsada,

Upoznajem obraz svoj,

Mogu noćivati. u prostoru,

Više beskućnik od gladnoša vuka;

Mogu i kod sebe na vrata pokucati,

I u svom domu noćivati,

»Zatim, šta — da li da kažem: čudo? —: Kroz gusti šiprag svoj bedan

Bludeći, naišao sam na obitelj

Koja je, umilna, srcem živela —

А s njom i fajanstveni Žitelj,

Svu smo noć proveli u froje

U prostranoj i svetloj sobi, —

I od toga vremena srce moje cvefa.«

Te su strofe nazvane »Moj dom«. A znače pesnikove noćne ekstaze na kuli, i, kasnije, u Moskvi, znače pronicavanje mislične kontemplacije koja je išla do sublimnosti,

Bez prekida je iz V, Ivanova zračio tvorački patos, On je хага-

žavao ljude, hranio ih, mamio ih u gornja prostranstva, i fo nesamo plejadu mladih početnika-pesnika oko sebe, nego i svoje vršnjake,

263