Nova Evropa

Brjusova i Soeloguba, čak i Mereškovskog, Nešto je vuklo ljude

k njemu — njegovo društvo je i godilo i uznemirivalo. Zato je i nemogućno shvatiti V, Ivanova samo kroz njegove stihove, Kao Gete — u čijoj je školi, izgleda, i proveo učeničko

doba svoga pesništva — govorio je i Ivanov: da se najlepše pesme pišu uvek »po povodu,« Povod pak može biti spoljašnji, susret, preživljen moment; ili unutrašnji, uznemirenost probudjenih osećaja, svetlo pronicanje, — oživotvorava i jedno i drugo, ] tako je iza ie lirike stojao skriven još jedan, još neobjavljen »unutrašnji poet«, М. Туапоу Као »unutrašnji poet«, to je celo jedno pojimanje sveta; kao takova ga pre svega i treba istaći; a stihovi su tek zaplamsavanje zvezda, blistavo odskakanje od neke stalne, svagdašnje i osnovne zračnosti pesnikova genija,., Tako se ni Petrarka nije sav iskazao u svojoj lirici, a o Danteu da i ne govorimo. Dante je čak imao poirebu da sam sebe tumači, Otuda proza u delu »Vita Nuova Da bi čovek pronikao u tajnu pesnika УМ. Ivanova, kroz njegove stihove, bili bi takodje potrebni opširni komentari uz njegove teške pesme; teške zato, što se nikad ne praštaju i ne rastaju od unutrašnje tajne, Možda će ove dve strofe biti u stanju uvesti u čarovitu blagost pesnikovih dugih, molitvi i žrtvovanju sličnih, noćnih bdenja:; j

»Pustinjski i slatko, i strašno u noći

Ton svirale — neprekidno isti —

Plače u daljinama daljnim ,,. melanholično odzvanja,

Tamo, preko sveta, flauta, glas tamnođa dana,

»Da li to noć čezne — ili krv šapće

(Ah, srce, tamnico izvora besanica |) Tvoje raskiđano brujanje ponovo mi vraća Sibilske čari odzvučalih noći,«

| Te »sibilske čari« čežnjivih noći rasipao je У, Ivanov Као bogataš,

»,.., kako bi s tihim izgorevanjem dana Bogataš postajao sirotniji, sve sirotniji,«

Васао је on darove na sve strane, Zato se 1 pribila uz njega, tako tesno, osobito plejada pesnika budućeg pokolenja,

U istom stanu s V, Ivanovim i Zinovjevom-Anibal živeo je i nežni, fini poel, u ono vreme jedva kome, sem svojim drugovima, poznati M, Kuzmin; a najprisniji i najčešći gost kuće bio je isto tako nežni i fini umetnik, slikar Somov. Njihovi nenadmašni, svojom rodjenom strunom brujeći talenti, zajedno sa burnim i strasnim temperamentom Zinovjeve, okružavali su Vjačeslava Туапоуа kao neka ostvarena, krepko savremena i živa poetična skaska, i on se sa Visova svojih učenih i mističkih pronicavanja spuštao u fu savremenost, i uzimao od nje ono što je najodabranijeg i najistražljivijeg po ukusu i poetičnoj mudrosti imala u sebi,

264