Nova Evropa

наше стране нико и не осећа боли, тако да та растава изгледа засвагда осигурана и трајна. Замислите хиљаду година контакта, 4 онда, након прекида, баш као да ничег ни било није! Јели то могуће, и јели то природно; или је ту, можда, само нешто скривено испред наших очију те нам се чини да и не постојиг — Свакако се намеће питање: где је та нагомилана снага противу насилнога споја, где су јој ефекти, зачети у прошлости, стварани и изазивани током тако страшно дугог времена, хиљадугтодишњим отпором; куда су ишчевли, или се исковрнули данас, живи њихови делови, који су били тако позитивни и јаки“ Ако је доиста било напијоналне свести, као оригиналне основице народне одбране, имају сад да се нађу трагови и остаци те свести, ма у коме својству то било — по инерцији, по многобројности, по шаренилу облика и израза —, још садржани, наслатани, сталожени у души народној. Ако је »сила одозго и споља« п нестала, тде су јој носиоци, водичи, — јер тих је било, и морало бити, и нису се могли баш сви одједаред разбећи на све четири стране света. О несрећним међусобним трвењима и сукобима писане су годинама расправе и књиге, створена је читава, једна наука, генерације младе народне интелигенције долазиле су на испите, бескрајни редови срдили су се пред благајнама пошта, и жељезница, развијане су и спаљиване заставе, десетинама, година. пуниле су се апсане, и — наједанпут ништа, нула, безброј ништица, празан простор, сеча корења до последњих жилица, уопште нешто сасвим и апсолутно ново, као да је из ничег настало, бепетано аеаштуоса.... Јели то могуће, јели природно и нормално, или је то ипак само једна. објективна варка, за данас, за нас, што услед још непрочишћене атмосфере, услед неке психозе, или наркозе, или хистерије, шта, ли је, не видимо више нити у даљину нити у дубину!% Упозорујемо још и нато, да се масе које долазе у обзир нису разделиле линијом потпуног раздељења, него да дуж граница, и још даље, постоје мешавине, дакле нејасноћа и несвршеност у смислу расцепљења, немирни положаји у правцу равнотеже, са свим својим могућим последицама, да и не спомињемо инфекцијозна огњишта, емиграција, и чисто нацијоналних оаза. Осим тога, и без свега тога, постоји и остало је стање суседства, стање близине и непосредног дотицаја, већ по великим саобраћајним куцавицама ако ни по чем другом, постоји и остало је једно међусобно стање уопште, компликовано међудржавним положајем, и то, постоји једно неопредељено, нејасно, непознато, потпуно нерешено, речју неодређено стање, које заборав не тумачи, које ослобођење не може да скине с дневнога реда, коме и једно најопштије ћутање не смањује занимљивост! Како је, крај свег тог, дакле, након хиљаду година ортаклука и заједнице, могућно, да све нестане без трага, као да је све било само један огроман бобук од сапунице, једна болесна, сугестија, уображење, илузија, — и домобранство, и поште, и жељезнице, пи рудокопи, и индустријска, подузећа, и банке, и властела, и чиновништво, и школе, и политика, — да је све то напречац умрло, пропало за сватда у земљу, те да само још можда, понека, претерано бојажљива душа тужи и очекује појаву духа о поноћи! Треба. се

323