Nova Evropa

живот здравији, по пјелокупност човјечанства, рентабилнији систем. Али иако је главни узрок данашње господарске пропасти цијелог свијета тај капиталистички начин производње, ипак је непосредна узрок Русија, односно отсутност Русије на, свјетском тржишту. Русија, је данас одрезана од осталог свијета: огромни руски териториј нема такорећи никакве саобраћајне везе са осталим свијетом: преко 100 милијона људи нема никаквог господарског контакта с другима, непресушна врела тривредниг снага и сировина леже неџскориаићена, обиље конзумнит предмета није у склопу свјетског гостодарства; са ортанивма, је одрезан комад живог меса, — и то највећи, па како да не угинег! — Русија је прије својим животним намирницама и својим сировинама, снабдјевала цијелу Европу, а од ње куповала индустријске производе за 150 милијуна људи. Данас свега, " тога. нема. Бољшевизам и његов господарски систем није Русији ко| ристио, штавише он је постао један од главних узрочника њезине данашње економске катастрофе. Бољшевизам се у Русији јавио као | посљедица распадања старог царског, до у срж гњилог, бирократски-централистичког система, а не као посљедица једног идејног покрета. руског народа; као такав он није могао донијети срећу и пре"пород Русији. Крути бирократски централизам, који је раније ције"лом Русијом владао из Петрограда, распао се; на његово су мјесто „ступили мјесни совјети, као представници народне самоуправе усредоточене у што мањим управним јединицама. Бољшевички теоре| тичари дошли су до сповнаје, да у Русији није могуће владати друтим до апсолутистичким методама, и они зато измјенише апсолутизму само име и назваше га диктатуром пролетаријата. Царски апсолутизам силно је дјеловао на душу руског народа: он је руском мужику одузео моћ да спозна шта је могуће а шта немогуће, он је у њему убио смисао за практичан живот и његове дневне потребе, и одвео га у царство апстрактних ствари; под апсолутистичком кну"том одгојили су се руски визијонари и вјерски мистици, а широке слојеве обузела је апатија према свему. То су бољшевичке вође “ добро схватили, и једино тако било им је могуће да са по милијона, својих страначких присташа завладају над преко сто милијона руског народа, који је и бољшевичку револуцију преживио показујући много самопријегора и пожртвовања, и неочекујући од ње ни. какових непосредних користи, али заносећи се за далеким апстрактним циљевима.

Колико је бољшевизам шкодио господарском животу Русије, толико је, и још много више, економски упропастила. Русију интервенимјонистичка политика царских генерала Колчака, Дјењикина, Врангела, и других, помагана нарочито реакцијонарном извањском политиком Француске, која је с помоћу тих царских ђенерала хтјела да дође до својих милијарда позајмљених даризму за вођење рата. Дакако да је Француска притом рачунала и на камате у форми најбруталније економске експлоатације и колонизације Русије. Упоредо са војничким интервенцијама, до данашњег катастрофалног стања господарског живота Русије довела је и економска блокада, замишљена и провођена од оних западноевропских земаља Које су

360