Nova Evropa

и агената, и од сваке неправде коју би им могли нанети закони стране државе и њихови извршиоци. У земљама са такозваним »капитуладијама«, они им и суде, и заступају их пред страним судовима, у спору са страним држављанима. Мета, нашим исељеницима је пре свега Америка, и то Сједињене Државе и Канада, у мањој мери Нова Зеландија, Аустралија и Централна. Америка, и Јужна. Африка, за наш свет из Хрватске, Словеначке, Србије и Црне Горе, а Јужна Америка, нарочито Чиле и Аргентина, за наш католички свет из Далмације, даље обале Егејског Мора и Мармаре са Цариградом, Смирном и Солуном, за Далматинце православне вере, за Црногорце и Арбанасе. Посао којим се наши исељеници баве у страним државама (раде ли по фабрикама и рудокопима, или тргују, или слично), и то да ли су у извесним центрима Хрвати, Орби, или Словенци, у већини, — то је од значаја за избор особља, палпег представништва у дотичним државама. Исељеничко нас питање данас више него икад занима и због улоге коју играју уштеде наших исељеника у нашој платежној биланси, и које с правом сматрамо данас као један од најачих фактора за успешно поправљање наше валуте. Најзад, долазе у обзир у иноземству, и долазиће све више, и наше студентске колоније (по Енглеској, Француској, Чехословачкој, Аустрији, Немачкој, Русији, Италији, Америци), те и оне утичу на избор наших страних представника.

Питање од важности за конвуларну организацију, јесте и наша трговачка, морнарица. Конзуларна звања обављају у пристаништима неку врсту полицијске и судске контроле домаћег бродовља, прегледом и визирањем бродарских књига и пашира (санитетског патента, журнала, списка особља, и др.), издавањем уверења, истрагама. у случају незгода, хаварије, изгреда особља, ит. д. С нарочитим пристаништним звањима, (»сарпапаго «1 рогћо«) у Цариграду, Солуну, и на Ријеци, имаћемо свакако и данас већ да, рачунамо. Али ће се циљеви наших бродова у великим потезима равнати и иначе у правцу наше спољне трговине па дакле и спољне политике... Уошће, политички моменти, иако не у истој мери као за посланства, имају значај и за конзулате као политичке експозитуре.

Тиме смо, углавном, исцрпли оне моменте који долазе у обзир при организацији конзуларне службе. Та се организација, наравно, без обезбеђења извесног зато одређеног буџета не да спровести, иако се може водити рачуна о уштедама и о потреби да се издаци што већма ограниче. Тако би се одмах у неким политички мање важним државама, па при дунавској и другим комисијама, дало удесити да конзуларни чиновници врше, поред своје конвуларне службе, и дужност дипломатског заступника, односно члана комисије. Из истих би равлога било опортуно обратити пажњу организацији почасних конзуларних звања, бирајући почасне конзуле из најугледнијих индустријских, финансијских, и трговачких кругова, у иноземству. Бивша Аустро-Угарска је путем својих Рочилда, Голдшмида, и других почаоних конзула, осигурала била свом бупету знатне уштеде, подупирући њиховим посредовањем уједно и своју трговину и своју финансијску политику. О овога гледишта требало

14