Nova Evropa
ljaju svesni део јибозјоуепаКе пазеођбте ч Мабајапеви, Која. је, kako već rekoh, najbrojnija u Južnoj Americi. Ali na naša veliku žalost, postoji ovde medju nama još jedno društvo čiji su članovi, bez iznimke, sinovi hrvatske majke i naša braća po krvi, rodu i jeziku, no koje je majka poslala slepe u daleki svet, te se oni okupljaju pod tudji barjak, i njihovo je ime »Qociedadaustrohungara de s. m,«, Biće ih oko 260 članova, Oni su se za vreme rata radovali pobedama naših neprijatelja, i veselili onda kada je naša domovina bila krvlju poplavljena, Tek pre nekoliko dama. nakon tri godine, promenuli su ime svome društvu i prekrstili ga u »Dalmatinsko Društvo«. Ali, vuk dlaku menja no ćad nikad: prigodom treće godišnjice od oslobodjenja to društvo nije izvesilo jugoslovenske zastave, ali je zato nedavna razvilo glave mletačkih lavova, iako njegovi članovi svi skupa ne znadu stotinu reči della bella lingua, Većina ih tako čini prosto za inat, jer ovih dana, kad je redarstvo počelo zahtevati da svi inostranci moraju nositi uza se gradsku legitimaciju (»la libreta de identificacion«), naši su austrijaci pošli na redarstvo i počeli izjavljivati da su oni »austriacos«; a kad im je redarstveni šef rekao da oni kao Dalmatinci ne mogu biti Austrijanci, već da moraju tražiti legitimaciju od jugoslovenskog konzula, oni odoše na tužbu namesniku...
I dok se ova komedija igra ovde, nama stalno dolazi na pamet Tlaktika ministra Inostranih Dela u Beogradu. Glavne austrijake oni kojima je to postao zanat — mi možda i ne možemo više popraviti i zadobiti za našu državu; ali takih je malo, Većina naših ljudi odriču se svoje prave majke iz inata, iz neobaveštenosti, iz tvrdoglavosti, i usled grešaka Које se čine s naše zvanične strane. Mesto da imenuje svojim predstavnicima u ovim krajevima ljude prosvećene, i sposobne da učine mostove ljubavi preko ponora koji dele jugoslovensku braću po našim naseobinama, naša vlada nameće nam sumnjive tiipove, koji su i sami tek u zadnje vreme postali Jugoslovenima, Naš konzul ovde, naprimer, hoće da naplati velike takse za upis u podanstvo, i za legitimaciju, te tako tera mnoge naše ljude nemačkom i talijanskom konzulatu, koji ništa ne naplaćuju, Beogradska je vlada o tome izveštena, ali konzul sedi i dalje na svome mestu, i traži po osobi 26 peseta; a sinovi plavoga Jadrana ma dalmatinskoj strani odmeću se od svoje majke i prelaze tudjinu.
Ministarstvo Inostranih Dela krivo je, u prvom redu, pred Bogom i pred narodom, što zlovolja, nezadovoljstvo, nehaj, ı nepoveTenje, zahvataju sve više narodne mase u {udjini, koje su još do pre dve godine bile oduševljene i nošene rodoljubivim osećanjem i poletom, Još ima vremena da se stvar popravi i da se narodu učini po volji, jer ovaj je svet čist Jugosloven, širokih vidika i dobre volje. Ali kuca dvanaesti čas, i kapljica nezadovoljstva dube kamen strljivosti, Neka beogradska vlada raskrsti ruke, i pogleda u oči pravom stanju stvari, inače joj se, u pogledu iseljenika, može lako dogoditi ono što se, u priči, dogodilo mladome lovcu за хесот ....
1 Вл а аттат i 3) {urednik »Jugoslovenske Tribune«).
18