Nova Evropa

nekad sa pominjanjem izvora a ponekad i bez toga. Kao dakle i u šlampi kod kuće, i u ovoj je štampi sadržina politika, i to, ponajviše, polemičkog karaktera, koji je, vrlo često, vrlo ličan, Najžučnije polemike vode se izmedju potpornih organizacija, i tu se, kao i u domaćoj štampi, redovno prelazi granica i mera, i ulazi se u najličniji ton, Ali, pokraj svega toda, ova je štampa u punom smislu potrebna, i, naročito u srpskom delu, ona ima pozitivan i konstruktivan karakfer, Ona je, i pre, i za, i posle rata, pomadala svaku akciju naše države, Mnoge se stvari apsoluino ne bi mogle da izvrše onako povoljno kako su izvršene, da mije bilo nje, Treba, naravno, ujedno priznati, da je, naročito za vreme rata, pa i posle, medju listovima na našem jeziku bilo, u nacijonalnom · pogledu, суабеба, ра čak i čisto »austrijačkih« listova, Danas su oni svedeni na minimum,

Naša štampa u Americi korača naporedo sa emigracijom, Ona je počela da napreduje i da biva obilnija oko devedesetih godina prošloga veka, Pre tih godina, izlazio je svega jedan naš list u Americi, PFaj se list zvao »Slovenska Slo ga«, izlazio je negde oko 1884 godine, pod uredništvom novinara Draška, koji je, docnije, uredjivao listove »Slobodu« i »Slovensko Jedinstvo«, Izlazio je u San Francisku, i kretao se u panslavističkim vodama. Oko 1890 (ili 1891) godine počeo je izdavati, u Hobokenu (Nju-Džerzi), A, G,. Skrivanić list pod imenom »Napredak«; a u isto vreme, ili malo docnije, Janko Kovačević u Čikagu list »Hrvatska Zora«. »Napredak« je izlazio nekih pelnaestak godina, naposletku u Alegeni, u Pensiveniji. »Hrvatska Zora« je izlazila samo kratko vreme, Prvi, srpski listovi bili su: »Sloga«, »Srbin Amerikanac« »Sloboda«i»SrpskaNezavisnosi« (»УТођода« око 1893 godine, u San Francisku, kao organ »Srpske čitaonice«; list je propao za vreme požara 1906, »Srpska Nezavisnost« izlazila je u Oklandu, Kalifornija, od 1903—1908, jedno vreme, pod uredništvom pok, pesnika Proke Jovkića,) Najstariji slovenački list u Americi je »amerikanski Sloveneć« koji je počeo da izlazi 1801 godine u Džolijetu {Ilinois), gde i danas još izlazi, jedanput nedeljno, Od najstarijih brvatskih listova {sem »Napretka« i »Hrvatske Zore«) treba spomenuti još i ove: »Sloboda« i »Čikago«, Које је uredjivao Nikola Polić (umro negde oko 1900 godine), i spojio ih u jedan »Čikago-Sloboda«, koji je posle njegove smrti prešao u ruke Don Nika Grškovića, pa promenuo ime u »Hrvatska Sloboda«, i iz Čikaga prešao u Klivland (Ohajo). Od starijih hrvatskih listova spominjemo još i »Danicu«, koju je uredjivao Zdravko Mužina a koja je izlazila kratko vreme; zatim »Branik« {izlazio u Čikagu, a uredjivao ga neki Janković), » Trojedna Kraljevina« {u San Francisku, pod uredništvom Politea), »Velika Hrvatska« {u Rankinu, Pensilvenija), »Rodoljub« {u Kalumetu, Mičigan, pod uredništvom Marcelina), »Hrvat« (Alegeni, Pensilvenija), »Hrvatska«; pa onda u Njujorku, listove Erozovića, današnjeg urednika »Narodnog Listası »Hrvatsko-

Amerikanske Novine«, »Hrvatsko-Amerikanski Glasnik«, i »Domo-

20