Nova Evropa

сметња развићу и распрострањењу праве ошштечовечаноске, "тојест европске, или германо-романске цивилизације«.

Из тог инстинктивног непријатељства, Европе према, пати и Словенству и произлази, по мишљењу Дањиљевског, факт, да. СОловенство представља, особен културно историјски тип, који се додуше још није дао у свој сили својих творачких снага, али који је зато ипак особен тип. Та супротност Оловенства, према. европској култури, то чување његово своје самобитности и особености, то је оно што Европа, не може да, опрости Русији и СОловенству. Такозвано Источно Питање, које често своде на, исконску борбу Европе со Азијом, у самој ствари није друго до борба Европе са Словенством. »Мржња, према Оловенству до таквог је степена помутила свако осећање истине и правде у Европи«, пише Дањиљевоки (пре рата од 187 7) »да. Европа, несамо што је стала затварати очи пред страдањима, хришћана, под Турцима, који имају несрећу да су Оловени и православни, него се чак у њој распламтела, и љубав за Турке, у којима. види једини елеменат способан да Истоку саопћи принципе »праве« европске цивилизације«... »Оловени су несамо у теорији негон у ствари постали парије Европе, којима се одричу сва блага слободе и сви плодови пивилизашије«.

· Та мржња према Оловенству, бојазан и неповерење, постају сасвим појмљиви у светлости оног издељивања културно историјских типова, које је развио Дањиљевски. У читаву низу одељака. своје књиге стара, се он да равјасни разлику између западно европскот и словенског света: констатује ту разлику и у психичком строју, и у религијовној свести, и у развитку историјског процеса. »Словенска породица народа«, пише Дањиљевски, »чини самосталан културно историјски тип, и ако напусти самостално развијање својих начела, онда, се мора одрећи и сваког историјског значаја, TI спустити се на степен у службу етнографског материјала узетог за, туђе сврхе«. »Оваком Оловену, после Бога, и Светог Еванђеља, највиша, идеја има, да. буде Словенство; виша од слободе, науке, просвете, сваког земаљског блага, јер се ниједно од тога не може постићи без остварења, оне идеје, без духовно, народно, и политички самобитног и независног Словенства; напротив, сва су та блага директне последице те независности«.

У анализи словенског типа, Дањиљевски иде до врло високе оцене; у словенском типу, по његову мишљењу, историја први пут

срета синтезу свих праваца културног рада, у широком смислу

речи. »Особито је оригинална црта словенског типа што ће се, изгледа, у њему први пут на задовољавајући начин решити друштвено економски задатак«. Бележимо то уверење као заједничко са Херценовим, Толстојевим, и уверењима, делог такозваног народњичества. Књита Дањиљевскога заузима врло важно место у историји руске, а може бити и словенске, самосвести. Већ смо више пута, My да се критика Запада у руској мисли никада, није јав-

љала као мотив мржње или отуђености, него увек само као средствО да, се објасни особеност руског (словенског) културног типа.