Nova Evropa

негативним елементима у земљи, па устати противу човека који није био најгори у првој краљевској влади Југославије, и који се у њој борио за шире идеале нације насупрот ускогрудим племенским и империјалистичким тенденцијама. А понајмање је смео уносити забуне у овај наш неписмен и распаљен свет, објављујући телеграме и документа, без објашњења целе компликоване ситуације у емиграцији, и са коментаром као да је од стране Југословенског Одбора и његова председника Дра. Трумбића у потаји вођена борба, не противу народних непријатеља и противу оријенталске политике Г. Пашића већ противу српске војске, Он, Г. Хинковић, знао је, и зна, боље него ико, да то није тако, и да није то смисао оних депеша, и утолико је већи његов грех, на који га је навела његова повређена лична сујета. Он поуздано није починио никада веће неправде него што је ова, и нама је једва могућно објаснити његово држање и његов поступак, које оштро осуђујемо. Ипак, ми одбијамо у сваком случају, и против њега сама, да верујемо да је он то учинио без страсти, из пуног мира, јер ми, и поред свега овога, гледамо у њему Дра, Хинка Хинковића, народног борца и јунака, бранитеља „велеиздајника“ из фамозних парница, и одличног првака хрватско-српске коалиције у доба најтеже борбе народа у Хрватској противу тираније, Ti

Ekonomski pregled.

Наше тржиште вриједносних папира.

Управо је трагично гледати, како сви напори око ојачања течајева наших банковних и индустријских дионица не могу да уроде жељеним плодом. Темељна је погрешка почињена у времену од ожујка 1920 до ожујка 1921. Онда је слиједила емисија за емисијом, тржиште вриједносних папира морало је из дана у дан да прима огромне количине дионица, а није постојала ни најобичнија организација која би те емисије смјестила у јаке и сигурне руке. Напротив, стварали су се на брзу руку синдикати без довољне материјалне подлоге, па су преузимали на хиљаде дионица, надајући се, и рачунајући с тиме, да ће у опћој „хоси" која је онда владала, моћи без жртава и брзо да ставе нове емисије у промет. Тако је и било. Дионице су доспјеле на тај начин у спекулативне руке, које су их хтјеле да држе тек пар дана па да их се опет ријеше с добитком, Док је трајала „хоса“, дотле је тај посао успјевао, али кад се с почетком љета 1921, стала ситуација да погоршава, показале су се све штетне посљедице мањкаве организације нашег емисијоног тржишта, ;

Они несигурни клијенти, видевши да о добитку за неко вријеме не може бити говора, а непосједујући довољно капитала да би могли чекати и по неколико мјесеци са својим стоком папира, стали су да га се лишавају пошто-пото, Тако се са свих страна почели папири бацати на тржиште, а будући да емисијони институти нијесу могли