Nova Evropa

snom, Krajnje je vreme, da jednom umuknu svi praporci pretećeg političkog rasula, i da uskrsne osećanje celine i države...

Svesna, da lično samoodricanje nije odricanje od ličnosti već odricanje od svojega egojizma, jugoslovenska inteligencija, umrtvivši sebe za sebe ali ne i za svoju zemlju, privija se sve čvršće uz nju, domovinu svoju, koja je još u stadijumu formiranja i postajanja; i kroz sve nezgode, jugoslovenska inteligencija predoseća da joj je sudjena neizbežna radost i muka stvaranja, kao što je žena pomirena s neminovnošću da će se dete roditi, iako će ona jaukati od bola i tako skupo platiti veliku radost rodjenja novoga bića.

Jugoslovenska iteligencija nije neki tajanstveni kružok, koji je stvorila neprirodna i individualna žedj za duševnim savršenstvom i mističkom visinom, niti skup političkih skeptika i uskih sebičnjaka, Које је Srupisalo očajanje zbog dotrajale vere u vremenski šovinizam i klasifikaciju čovečanstva. Vanklasna, medjuvremenska, neprekidna i verna, jugoslovenska inteligencija stoji danas na samom vrhu jugoslovenske misli i, poput religijozsnog misijonara, ona ne vidi nad sobom u ovoj zemlji nikakav drugi vrh, viši i vedriji, sa koša bi bila moguća. stvarna kritika i nje sime...,

| j Veselin M. Vuhićević,

Руска интелигенција у Светском Рату.

Сваки народ има онаку владу каку заслужује, Овај познати афоризам можемо парафразирати и на овај начин; историја сваког народа у ствари је одраз карактерних црта његове интелигенције,

телигенција, то је мозак сваке земље, Нигде и никада није било чисто радничких, или чисто сељачких држава, па ако историја, боље рећи етнографија, и познаје покушаје стварања таких колектива, добро је познато да они у тој форми нису били способни за живот, па су након кратког времена или пропадали, или су опет „призивали Варјаге“, или су сами себи поставили на чело слој интелигенције да их опет води. И такозвана „радничко-сељачка" влада бољшевика припада искључиво интелигенцији. Интелитенција је увек и свуда ишла на челу политичких покрета, она је будила свест у народу, она га је подизала на борбу, на заштиту или штовање грађанских права, она га је бодрила на отпор и подстицала његову издржљивост у вањским борбама, па чак и одговорност за већину ратова почива на њој. Речју, историја једног народа јесте историјом колективно-психичког стања његове интелигенције. уска интелигенција није никаква изнимка од опћег правила, и улога њена пре Светског Рата и пре револуције свима нам је добро позната, Могуће је чак, да тај термин „интелигенција“, као елемент социјалног колектива, нигде и није имао тако одређено значење и тако пуно садржаја као баш у Русији. Која је била улога наше интелигенције у току последњих година када је цели свет срнуо безобзирце у каос7 Да ли се даје утврдити нека опћа закономерност

39