Nova Evropa

zadržano, iz didaktičnih obzira. Nećemo. naročito zamera{fi ni to, što autor sva kontroverzna pitanja. rešava. odveć brzo u prilog jednog shvatanja, koje je više nego konzervativno, umesto da se ograniči na što detaljnije i nepristranije izlaganje raznih gledišta, Ali što se mora najodlučnije naglasiti, to je da se ova Politička Ekonomija ne kreće na dovoljnoj visini nauke, da ne izlaže probleme naučno, i J. a njihovoj dubini i povezanosti, i da je nužna konciznost odnesena bujicom riječi (Slovenci to zgodno nazivaju »gostobesednost«). Reč ovde dominira, tako da bi se moglo reći da je glavna karakteristika ovog velikog rada opširnost i razlivenost, Kada se pročita ova knjiga od skoro 600 strana, teško da se može na osnovi toga znati šta je upravo današnja nacijonalna ekonomija, koje je njen predmet, koje su njeni metodi, u čemu je uopšte snvatanje predmeta, Nema suranje, to su teška pitanja, ali se na njih mora bar pribiližno do“voljno 1 podrobno, nepristrano i jasno, odgovoriti u jednom udžbeniku tako velikog obima, Tako se, naprimer {na strani 51—54), d e f}iniše predmet i cilj Političke Ekonomije na jedan i suviše sumaran način, čiji se rezultat može braniti samo kakvim. kapricijoznim »sic volo, sic jubeo«, dok odeljak o metodu Političke Ekonomije ne predstavlja ništa drugo do ekscerpt iz ma koje obične opšte logike, i ne pruža nikakva speciHična metodološka gledišta naše nauke, uslovljena njezinim posebnim predmetom: i posebnim položajem, Socijalno-ekonomsko gledište nije uopšte sprovedeno [nije čak та dodirnuto pitanje individualističkog i univerzalističkog shvatanja narodne ekonomije, niti prikazan odnos malferijalnog i psihičnog shvatanja ekonomskog procesa, kojim se pitanjima bavi naša nauka naročito ·od 1914 naovamo veoma intenzivno), nego je štaviše unesena čista privatna ekonomija u obimu koji dovodi u pitanje čitav karakter ove knjige (poglavlja o bankama, o kreditnim ustanovama, o Dprometnim sredstvima, trgovini, obezbedjenju, i t, d,), Budaći da autor nije nikako ni ulazio u problematiku nauke, to prikazuje ceo ovaj »sistem« uglavnom samo površinu narodne privrede, ft, j. predstavlja neku, da je tako nazovem, »pro – economia« (ili, kako je Amon rekao za Švidlandovu knjigu, koja je uostalom u mnogome uticala na G, Nedeljkovića, »\Wirtschaftskunde«)., Gde је god trebalo produbsti pitanje, tu se je sa nekoliko više ili manje rečitih fraza skliznulo preko problema, Ali bar da se je to desilo u korist kratkoće! Naprotiv, Tako, naprimer, tretira autor Maltusov problem na čitave 23 'strane bez ikakve dublje studije, — njegova izvadjanja ispisana su uglavnom iz jedne tudje knjige (Budge-a); sam G. Nedeljković ne 'poznaje pitanje u svoj svojoj složenosti, niti je upućen izbliza u glavniji deo literature o njemu, premda je tako navodi kao да ји је ozbiljno proučavao (što naročito upada u oči kod Knudsen-a, koga i Budge poznaje tek iz druge ruke — ali to ističe!), On čak teško da poznaje i samog Maltusa, jer gde bi inače mogao tvrditi da je ovaj problem »razradio duboko logički« (str, 83), Maltas, i »duboko logički«!,,, Ima li uopšte maglovitijeg i protivrečnijeg dela od Maltusova? Maltusov »Esej o Populaciji« uporedjivan je sa bibli'jom, a jedan od najdubljih poznavalaca Maltusa rekao je za njega,

79