Nova Evropa

Књига У, Број 4. 1. јуна, 1922

Zagreb.

Izmedju pozitivnih i negativnih namera ljudskih leži prirodni put po kome se kreće razvoj Zagreba unapred, To polako ide, i teško je odeliti pravo od lažno8a, Jer mnoge će trokatnice, što se u jagmi digoše, same od sebe da se sruše, a Zagreb će da stoji i da opstane, i da postepeno jača, diže se, širi, na sreću i slavu i korist celoКирпозн, Jabuka nadmetanja tudjina i nas, tajna vrata Zapada, najmiliji predmet za proroke budućnosti, staro gnezdo čoveka čudne krvi, stoputa na prekrižju najveće ljubavi i najače omraze, silan tabor hrvatstva oduvek, miraz i poklon Jugoslaviji, verni pratilac slobode, naša zajednička zaštita i naš zajednički dom — masmejan stoji pred nama i danas Zagreb, Ruže ga, on stoji; proklinju ga, on prima; nervozno se zaljubljuju u njega, njemu je i to svejedno, Slažući vekove kao ljudi godine, zaklon je i okrilje roda sa božanskom prijatnošću i vedrinom, uzdignut iznad prolazna pozorišta,

Trzajući se samo onda kada ispod Sljemena nevidljiva mišica zalrese, i gorom, i zemljom, 1 vodom, sazdan je po zakonima večnosti, i pokorava se jedino njima, Na licu svome nosi zapise, da ni najveća pobeda, ni najteže ropstvo, ne mogu da budu cenom ljudske snage, Jer što je veliko, to je nemirno seme i u prostačkim žilama, to je stremljenje, to je težnja, to je želja, koja izvire sama od sebe, hrani se sama sobom, postoji radi sebe same, A sve drugo prolazi! I sve će drugo proći! I sam će Mirogoj dobiti nove slojeve, i ve'kovi će i pokolenja da se u zemljici izmire, da se utišaju, da se preobraze u nove izvore snage, da slaze opet novim nastavcima nikad nesvršenih puleva iz mraka u svetlost, što ih čovek neumorno izmišlja i gradi, od postanka neba i zemlje,

Pogledajte slavno ono brdašce nad Vlaškom Ulicom, gde se dižu gorostasne zgrade medicinskog fakulteta — Novi Žagreb: prošetajte severom i jugom ravnim gde su zaredjali i začadjavili ogromni fabrički dimnjaci — Industrijalni Zagreb; poranite ranim jutrom na ulice i na irgove, kada se tuda iz bezdane seljačke košare prospu svi cvetovi i šarenilo boja — Narodni Zagreb; osluhnite oko ponoći uznemirene debate, plašljivo hodanje, šumne zborove mirogojske, pesmu i plač, ushićenje, sve duhove i зуакојаке

97