Nova Evropa

ложби, моћи лако створити себи сигуран суд о том, за коју је врсту производње дотична. земља нарочито погодна, предистинирана, као и о том, за које ће продукте она сама, вјероватно за дуље времена, имати особито јак интерес.

Већ из овог што смо досад рекли даје се оцијенити, колику важност имају сајмови специјално код насу Југославији, а напосе у Загребу. Наша је привреда — и на оним гранама које су већ нешто развијеније, и способне да производе за иноземна тржишта и да конкурирају с њима — у великом свијету врло слабо позната. Сајмови узорака најбоље је средство озбиљне и свестране рекламе у погледу иноземства. Иноземци који буду долазили на сајмове узорака у нашој земљи добиће посве нове погледе на нашу економску снагу, и моћи ће просудити, колико још има у нас латентних сила а колико смо нашег народног блага, оних наших „мртвих капитала“, већ ископали и привели властитим радом у оптицај економских добара као новостворене вредности, Не смијемо заборавити да цијели наш кредит у иноземству, који је за нас несамо у овај час него уопће од велике важности, овиси у првом редуо том какав ће суд имати у иноземству о структури, капацитету, и радиности наше привреде.

Приређивање сајмова узорака поименце у Загребу од особите је важности с обзиром нато, што је Загреб данас најаче и најбоље развијено привредно средиште Југославије, [0 најречитије доказује и царинска статистика, по којој загребачка царинарница долази на прво мјесто у цијелој држави, (У години 1921, износили су приходи загребачке царинарнице, према „Службеним Новинама“ —_ број 104. од 13. свибња 1922 — Дин 152,317.893 или 15'21% укупних царинарских прихода, док је Београд, са Дин 142,974.112 или 14:280, дошао на друго мјесто.) Осим тога, Загреб је данас најјаче средиште југословенског новчарства, са 56 новчаних завода (с дионичком главницом од близу 3 милијарде круна), док главница дионичарских индустријских подузећа износи око 1.200 милијуна круна, а она трговачких дионичарских друштава. близу полдруг милијарде круна. К тому придолази, да је Загреб и по свом географском положају, те по жељезничким везама које има, управо предестиниран да постане великим а можда и главним прометним средиштем Југославије, јер лежи на главном раскршћу прометних путева који спајају Италију, Њемачку, Чешкословачку, Аустрију, и Маџарску, с источном и јужном Европом, Тај је положај Загреб, додуше, имао и прије, за вријеме аустроугарског режима, но он тада није готово никако долазио до изражаја зато што су аустро-њемачка и маџарска господарска политика намјерно ис успјехом удешавале да Загреб у господарском погледу све некако остане пострани. Ипак је згодни природни положај већ и тада дјеловао неком елементарном силом, те је Загреб течајем минулих четири деценија исказивао највећи пораст пучанства од свих југословенских градова бивше монархије, Сад, кад су све оне споне туђинског режима разријешене, разбујати ће се економски живот потпуно слободним полетом у

100