Nova Evropa

i

своје традиције, она нема изразито свога хисторијског развоја ; она се је дочепала свог данашњег положаја и власти без икаквих борба: и жртава; она: није проживјела оно што: је проживјела, напримјер, њезина класна другарица у Француској, те према томе она није нити постала одлучујућим господарским фактором у земљи, Досљедно томе она је слабија, ипосједује много мање отпорне снаге него буржоазија осталих земаља, У овоме, опет, лежи најглавнији. разлог што, маколико многобројна, талијанска буржоазија није способна да своју државу доведе. у једну одређену колотечину, да јој даде један сталан ток господарског и политичког живота. ни у оквиру својих класних, капиталистичких, интереса, те да тако. изгради државу са истанчаним диференцирањем друштвене структуре. | Италија живи, добрим дијелом, од прошлости, Сваки Талијан с највећим поносом говори о свом римском поријеклу, и: плаштом старе римске славе, коју називље „стародревном културом и цивилизацијом“, хоће да покрије многе своје данашње мање културне „одлике“, У данашњој Италији ћете наћи амфитеатара, музеја, старих цркава, и осталих старовјечних и средовјечних успомена, али мало има солидних индустријских фабриката „таде т: Баћа“, И у политици, особито спољној, Италија је такођер заостала, Дјело њезина уједињена било је, у првом реду, дјело литерата и пјесника. Све своје расположиве снаге трошила је она у културној борби; након створења нове државе, те су се снаге исцрпле у процесу уједињења и унутарњем уређењу државе, Са својом млитавом, за интензивнији рад, особито на господарском пољу, неспособном буржоазијом, остаје нова Италија изван европског концерта. Нови литерати и пјесници хоће да одведу своју домовину силом у круг велики власти, Њихов нови „маотбтепјо" буди у Италији шовинистички нацијонализам, чије је зле посљедице Италија; осјетила већ теком рата, а особито након рата. Талијанска: буржоазија, осокољена овим новим покретом, мисли да је дошло доба. њезина полета и експанзије, и води освајалачки, империјалистички рат е Турском године 1911 и 1912 у Триполису, Тек Свјетски Рат показује јој колико су варљиве биле сликем сање'нацијоналистичких пјесника, и сада јој је тешко подносити разочарење, Након што јој није успјело нагодити се с Њемачком и Аустријом, ушла је: она, 1915, у Свјетски Рат по боку Тројног Споразума, сањајући о талијанским границама. негдје преко Мон-Блана, те преко цијелог Јадрана до данашњих албанских граница. Ове неостварене сање пјесника и књижевника другог „пзогбипет" -а, које је и: службена Италија примила као циљеве своје спољне и ратне политике, биле су главним разлогом данашње тешке кризе, Италија је коначном биланцом Свјетског Рата завршила дјело свог уједињења; она је, након рата, постигла више него је могла и очекивати, било у име својих нацијоналних ревиндикација, било у име успјеха: свог оружја, Свјетским Ратом присаједињени: су Италији и задњи остаци талијанског народа, који су до рата били изван њезина склопа, Штавише, Италија је, ослобађајући своје сународњаке на својим сјеверним

205