Nova Evropa

»Posledicom je Velikoga Rata da su narodi koji govore engleskim jezikom, prvi put u istoriji, došli u neposredan dodir i intimne odnose i sa Rusijom, i sa manjim slovenskim narodima, koji su se na početku Rata još borili za svoju nezavisnost, No pre nego što se je novo prijateljstvo moglo učvrstiti, s vremenom i boljim uzajamnim poznavanjem, naišli su nečuveno tragični dogadjaji, tako da su, bar ukoliko se tiče Rusije, prepone za medjusobno sporazumevanje danas veće nedo što su ikad bile u prošlosti, iako je u isti mah ovako sporazemevanje polrebnije pa se doista i oseća kao veoma hitno, Ova osnovna činjenica u današnjoj situaciji bodri nas da pokrenemo »Slovensku Reviju«, prvenstveno kao glasilo »Škole Slovenskih Studijša« na Londonskom Univerzitetu (King's College), ali ujedno i, u širem smislu, kao glasilo svih onih koji imaju simpatija ili interesovanja za Slovenstvo,

i koji žele da dobri odnosi budu uspostavljeni izmedju naših naroda i slovenskog sveta,

»Slovenska Revija« biće posvećena istoriji, ustanovama, političkim i privrednim prilikama, ali i književnosti, umetnosti, školstvu i jezičkim studijama svih slovenskih narodš, a — u manjoj meri — i njihovih suseda ili zemljaka u nekadašnjoj Rusiji i bivšoj Dvojnoj monarhiji, Ona će biti plod udružena truda britanskih i američkih slavista, i uglednih Slovena na svakom polju duhovnog rada, Držeći se visokog akademskog merila, i donoseći bespristrasno mišljenja svih škola i struja, ona će nastojati da svojim čitaocima pruži, u utanačenim rokovima, obaveštenja o glavnim intelektualnim i političkim pokretima savremenog života medju Slovenima.,«

Prvi broj revije donosi, u gornjem smislu, čitav niz priloga iz najboljih slovenskih i slavističkih pera, medju njima, na prvom mestu, članak T, G, Masarika o položaju Slovena u Novoj Evropi, Odmah zatim, ima članak o Rusiji, poznatog ruskog ekonomiste i političara, dugogodišnjeg urednika »Ruske Misli«, P, Struve-a. Zatim, Vatroslav Jagić prelazi na filologiju, i daje pregled slavističkih studija, od vremena Dobrovskog do naših dan&, S pogledom na ova iri počeina članka, otvara B. Pers svoje raspravljanje o zadacima britanskih slavista, i poimence o potrebi proučavanja ruskog jezika i ruskih prilika u Velikoj Britaniji, Zatim se redjaju ostali članci, medju kojima ističemo početak studije našeg londonskog poslanika, G, M, Gavrilovića, o ranijim diplomatskim odnosima izmedju Velike Britanije i Srbije, i »savremene dijaloge« o ruskoj revoluciji čavenog ruskog teologa i filozofa Bulgakova, U ovoj svesci otštampan je i prvi deo Vojnovićeve »Dubrovačke Trilogije« u prevodu Gospodje F, Koplend (Copeland), o kojem se uredništvo vrlo povoljno izjavljuje, (Sad je prilika da se izvrši poredjenje sa prevodom »Trilogije« Gospodje Ade Broh, o kojem smo doneli prikaz u »Novoj Evropi« od Gospodje I, Sekulić — IH, 56—64.) Na kraju sveske ima čitav niz beležaka i prikaza, medju kojima poduži članak Dra, Sitona-Vatsona o Kortijevoj knjizi » Alexander von Battenberg: · sein Kampf mit den Zaren und Bismarck«, Urednička ruka Dra, Vatsona, uostalom, oseća se kroz celu ovu knjigu, koja je njegova glavna zasluga, i koja znači za Slovenstvo jedan pozitivan i lep uspeh,

249