Nova Evropa
=
пође онамо с отвореним очима, „Од десет Црногораца, девет их живе од поља и сточарства. Од ових девет, шест немају земље, или имају тек мајушне недовољне крајичке, те морају да раде друтима, А у целој Црној Гори —- чак и у плодноме крају око Скадарског Језера — нема ни десет имања која би могла дати посла преко целе године по десеторици радника.... Дајте им посла и круха, подигните путеве. мостове, жељезнице! Населите их по Метохији, или на Косову, где земља у изобиљу чека на плуги мотику, и црногорско ће питање бити решено,“ Писац оштро али праведно осуђује тиранију покојнога краља —-: „Гулио је своје поданике до кошуље, а продао је и себе и своју земљу и њену срећу; узимао је откуда је год могао што добити —- од Француске, од Русије, од Аустрије, од Султана, од Бугарске.... и он е био крив да је страдало морално цело једно поколење ,,.."
Читаоцима, код којих пробуде живље интересовање ове цртице с пута, препоручујем најсрдачније ранију књигу Г. Вендла; „Ам5 Чет зидзјамизсћеп Е!зотбитепјо" (1921). Ни на српскохрватском, ни на икојем. другом језику, не може се наћи тако савршен и уравнотежен преглед тако разних струја и праваца који су допринели и довели до остварења југословенског уједињења.
Je. OV SV VV Jedna skupa knjiga,
Dobili smo na prikaz jednu jedinstvenu knjigu: Dimitrija Gyvozdanovića »Unuk Kraljevića Marka — drama u Фуа. деа«, Knjiga je jedinstvena po svojoj ceni: 40 dinara i poštarina! Mi smo baš već svega doživeli u ovoj našoj »mladoj kulturi«, ali ovako skupe literature još nismo imali, Hvala ide Hrvatskom Štamparskom Zavodu u Zagrebu, koji nije žalio ni papira ni tiska, da ih da na dar jednom dosad nepoznatom piscu, jer očigledno ne očekuje, da će mu irošak naknaditi čitaoci, Ipak, vredi bar zagledati u ovu lepo opremljenu knjigu, te omirisati splet, koji, — u vidu dijalog4, iz puno fragmenata uvodnih i drugih članaka naše demokratske i nacijonalističke štampe, u kitnjastom SHS žargonu,— posvećuje pisac »svima onima, koji su ga (delo) proživeli i koji su svojim delima i svojim patnjama pomogli stvoriti i učvrstiti Jugoslaviju«, Ovi poslednji, osobito oni koji su bili u rata u Srbiji, konstatovaće više nego klasično poznavanje prilika i predmeta o kojima se ovde piše, Neka primerom posluže samo prve scene,
Prvi se čin dogadja krajem novembra 1914, u sreskom načelstvu »jedne gorske srbijanske varošice«, za sloma prve austrijske olanzive: »Srbi gone neprijatelja od Užica ovamo (kamo?) i već su ga potisli preko granice«, Varošica se nalazi »medju nama i Švabama«, i granate jednako treskaju posred varošice, Pri svem tom, sresko načelstvo ureduje po mirnodopski: u peći gori vatra, sluga pomeće sobu, ujutru dolazi prvo »pisar« pa onda »načalnik«, i ovaj, kroz prozor, lepo vidi gde se, usled pada granate, »jedan dimnjak skotrljao baš pred noge« potporučnika Marka a da ovaj »nije ni očima trenuo«,
251