Nova Evropa

заступљена; а да се у свима другим случајевима користимо предусретљивошћу и услугама наших савезника и пријатеља на страни, те да их молимо да они заступају нашту ствар и наше интересе на интернацијоналним договорима и конференцијама (они су то, уосталом, и досад често, и с успехом, чинили; људи као Др. Ситон Ватсон, Говен, Бенеш, и други), 2) да, где се ипак тражи и непосредно присуство наше државе, тај посао оставимо, у начелу, нашим сталним посланицима у дотичним земљама, јер је то — осим што је јефтиније — ипак мање незгодно, будући да се од обичних дипломатских заступника очекује мање него од нарочитих изасланстава; 3) да наша делегација, где је неминовно потребна, буде бројем минимална, јер један делегат може мање зла да почини него два, два мање него три, и т, д.; и 4) да нигде и никад не тражимо сами да излазимо пред интернацијоналне судије или одборе, ради решавања каквог спора са суседима, већ да се нагодимо какогод знамо, будући да ћемо и уз најгору нагодбу боље проћи него с нашим лошим заступницима пред целим светом.

Може се овакав предлог некому причинити бизарним, или чак јеретичким; али ми тога позивамо, да пређе у мислима све међународне састанке, од закључења мира наовамо, те да задржи пред очима, за часак, целу „галерију слика“ наших мисијонара и делетата на тим састанцима, —- и онда нека нам каже, да ли имамо право, А ако не познаје довољно људе по именима, нека прочита оно што су они на тим састанцима говорили, и нека дозна какав су утисак произвели, па ће му бити лакше да нас разуме. Или, напокон, нека се распита у секретаријату Лиге Народа, шта је данас опће мишљење у свету о нашој држави и њеним заступницима и изасланицима. — Особито наша Народна Скупштина, која се досад показала тако индолентна, и — било из партијске заслепљености, било из других разлога — тако неспособна, да води надзор над нашом спољном политиком и њеним лошим управницима и са_ветницима, морала би се постарати да добије добра обавештења о угледу наше државе на страни, па би лако увидела да нам, овако како данас стоје ствари, не остаје друго до дефензиван став према нашим спољним политичарима: недати им да ишта раде; јер то, ако неће помоћи, неће бар уваљивати земљу у нове авантуре и катастрофе, и излагати је срамоти и компромитовању. Док не пристигну нове генерације политичара и дипломата, са даљим видицима и бољим манирима, те не замене данашње наше професијоналне „државнике", који су се докопали власти и у новој држави па неће да сјашу са званичних седала. Они ће ипак умрети, и изумрети, иако полако. А онда ћемо повући наш предлог, и упустити се озбиљно у претрес експозеа Господина Министра Спољних Послова. + — ч —

344