Nova Evropa
Politički pregled. Jugoslavija u nemačkom ogledalu, Kad Helferih, koji je, kao direktor Nemačke Banke, pri gradnji
anatolijske željeznice došao u bliske odnose prema Istoku, u svojim memoarima sasvim naivno priznaje, da mu je sve do godine 1913 bilo sasvim nepoznato da neko jugoslovensko pitanje uopće postoji, onda se daje zamisliti kako malo, ili nimalo, pojma imaju širi krugovi nemačkoga naroda o stvarima jugoistočne Evrope, Stare dobre tradicije Jakova Grima, Viljema Humbolta, Leopolda Rankea, i Gustava Frajtaga, odavno su se ugasile, te je nestalo onog živog interesovanja za jugoslovensku književnost i istoriju koje su oni pokazivali i drugima saopštavali, Otkako smo se vezali pošto poto za Austro-Ugarsku, gledalo se na Jugoslovene samo još kroz bečke naočari, i slegalo se ramenima prezrivo govoreći o »otpadcima nacij4« »tamo dole«, koje će već valjak nemačkog imperijalizma uravnati dok se stane valjati prema Zagrebu.
Budući da je, na taj način, nemačko javno mnjenje udarilo takoreći nosom u jugoslovensko pitanje tek u času kada je ono već prestalo biti pitanjem, i kada je kraljevstvo Srba, Hrvata, i Slovenaca bila gotova stvar, prirodno je da mu je teško uvideti, da je jugoslovensko ujedinjenje stavilo samo tačku na kraj jednog dugog istorijskog razvoja, te da je u suštini isto toliko opravdano kao što je nekad bilo ujedinjenje nemačkog iliti talijanskog naroda, Što više neka stranka ili neki pojedinac dižu glas protivu novoga poretka u Evropi, utoliko više vide oni u ostvarenju ove nove države opet jednu pakost od strane Antante; kad dakle nacijonalistička »Deutsche Tageszeitung«, naziva Jugoslaviju »zemljom drotara« {>Rastelbinderland«), ili kad »pučka« »Politisch-Anthropologische Monatsschrifte kulturno vrlo napredne Slovence grdi kao »nekulturne seljake«, a ekstremna nacijonalistička »Deutsche Zeitung« još i danas »cvet obrazovanosti pa i ekonomske snage« Ljubljane vidi u nemačkom delu njena stanovništva, onda tu naporedo kumuju ovakim izlivima reakcijonarne štampe i fanatična mržnja i potpuno nepoznavanje stvari, Evo kako se u ovakim mozgovima ogleda rodjenje jugoslovenske države, koje je ceo onaj narod dočekao i pozdravio s oduševljenjem:
Kad je došao prevrat, koristili su se srbofilski kockari općom pometnjom pa su »predali« Slovenačku, Hrvatsku, i Bosnu-Hercedfovinu Srbima. Stanovništvo je bilo tada kao u bunilu, Nije imalo nikakve organizacije, Bezvoljno je puštalo da se radi s njime šta se hoće, i tanki sloj inteligencije š poluinteligencije priredjivao je oduševljene manifestacije, u kojima mase паrodne dušom nisu uzimale učešća, Ali je naskoro došla reakcija i nastupilo strašno osveštavanje, Pučanstvo se ројако роуга Шо 12 зуоба хапоза, ра је uvidelo, odviše docne, šta se s njime desilo: da su 6a, nepitajući ga i protivu njegove volje, sajedinili s jednim narodom stranim, sa kojim je stolećima Živeo u neprijateljstvu, (»Deutsche Zeitung«.)
364