Nova Evropa

Svoje poznavanje prilika dokazao je isti ovaj list i nedavno, kada je Jugoslaviji — u kojoj žive otprilike 12,000,000 ljudi, od kojih jedna polovina milijona Madžara — dodelio »oko 20,000,000 stanovnika« od kojih »oko p e t milijona Madžara«; ovako duboko neznanje ne čudi čoveka, kad čuje gde jedan od glavnih petlova velikonemaca, pop Traub, u vajmarskoj narodnoj skupštini, kukuriče protivu In g oslavi, i jedva si, na uporne povike slušalaca, daje dokazati, da je pravilnije govoriti o Jugoslovenima. I socijalni obziri utiču na sud reakcijonarne štampe o Jugoslovenima, tako, naprimer, kad organ pruskih junkera, »Kreuzzeitung«, govoreći o ukidanju srednjevekovnog kmetstva, žali »muhamedanske bosanske begove«, koje su pri prevratu socijalistički {!} seljaci zakupnici imovno upropastili«; dok naprotiv, centrumaška »Germania«, iz simpatija za hapsburgovce, uzdiže austro-ugarsku upravu u Bosni »koja je desetinama godina radila na promeni onih feudalnih prilika putem ofkupa zemlje«, zavijajući činjenicu, što nije ništa u tom pogledu učinjeno, sramežljivo u reči, da 1918 godine kmetski sistem »ipak još nije bio sasvim« iščezao,

Kako se krajnosti često dodiruju, tako i nemačka komunistička štampa pomaže što bolje može proturevolucijonarne listove u ruženju i ogovaranju jugoslovenske države; naročito su »obznana« i »zakon za zaštitu države«, koji su postali posle ubijstva ministra Draškovića, obodrili komuniste, da u svojoj »Crvenoj Zastavi« besno napadaju »inkvizitorsku vladavinu krvavoga (»des Bluthundes«) Pašića«, i da se do krajnosti sablažnjavaju nad jarmom »kome nema više ravna čak ni medju najnazadnijim vladama celoga sveta«,

Да. опе Кој од 1914 naovamo nisu ništa zaboravili, a od 1918 nisu ništa naučili, više ili manje skori raspad jugoslovenske države posve je sigurna stvar, Kad organ pučke stranke »Magdeburgische Zeitung« pravi svoja poredjenja u Ljubljani ismedju prilika nekad i sad pa nalazi »da je u staroj Austriji bilo mnogo bolje«, i kaže »daleko im lepa kuća« srpskim oslobodiocima, to je onda glas koji se često čuje, Komordžijske vesti, kao što su: da je »cela (I) Crna Gora u otvorenoj borbi sa Srbima« (»Minchen-Augsburger Abendzeitung«), da »legalno političko zastupstvo Hrvatske i Slovenije« neće da zna za jugoslovensku državu« {»Regensburger Anzeiger«), da je »ogorčenje, koje već odavna tinja u Bosni i Hercegovini, izbilo u otvorenu bunu, te da je sarajevski konak u plamenu« (»Altonaer Nachrichten«), — sve to ima da posluži da bi dalo podloge proročanstvima kao što je ono Teodora Sosnoskija u »Miinchener Allgemeine Rundschau«, da »jugoslovenska država niti će biti, niti može biti duga veka«, To je sasvim razumljivo, kad odma zatim čitamo depešu iz Beča u »Deutsche Allgemeine Zeitung«, da je »raspad jugoslovenske države« na vidiku, i da se već »za nekoliko dana ima iščekivati opšta uzbuna«, a ova se objava podupire još sledećom klasičnom rečenicom: »Hrvati, Slovaci (!!) i Dalmatinci ({!) hoće da se odvoje od Srbije«,

Treba, medjutim, istini za ljubav, priznati, da i listovi koji po svome političkom uverenju i držanju nemaju ništa naročito protivu Jugoslavije, usled nepoznavanja prilika, pronalaze sasvim čudne

365