Nova Evropa

снабдева електричном енергијом велики део рајнско-вестфалског индустријалнога подузећа, а и многи градови иначе, којима одовуд долази електрична енергија, имају знатан број деоница,

Међутим Хуго Стинес не стаје и не мирује. Није му довољан доминантни положај у немачкој металургичној индустрији, већ по мало долази у везу са Хамбург-Америчком Линијом, са Севернонемачким Лојдом, и са линијом Верман (Моетшап Гите). Набрзо затим иде даље, и оснива властито паробродарско друштво, тако да данас плове већ разни „Хинденбурги", „Лудендорфи“, и „фон Тирпици“, по пучини светских мора под заставом „Стинес".

Након рата, немачка жељезна индустрија преживљује тешку кризу. Најбољи рудници жељеза, лотриншка лежишта „пипеше“, препуштају се, према Париском Уговору, Француској. Добар део продукције угљена иде на име репарација у Белгију и Француску, тако да је сама Немачка принуђена да један део потребе подмирује импортом из Енглеске, Многа велика подузећа, која су раније представљала једну органичну целину, налазе се сада у немогућности да успоставе потпуну продукцију, јер им недостаје било жељезо било угљен, Наравна је последица, да у таком времену разна подузећа настоје да се приближе једно другом, да се ослоне једно на друго, те да изменом својих продуката омогуће напредак у разним правцима. У том моменту, Стинес, с помоћу својих дотадањих организација, привлачи у своју интересну сферу још једно големо подузеће немачке монтанске индустрије, наиме „БСе'гепkirchen Bergwerke A,G.", које друштво даје посла за преко 55.000 радника, Своја огромна подузећа спаја у нову фирму под именом. „Rheinelbe Union G. m, b, H.“. Занимљиво је, да Хуго Стинес своја афилирана подузећа пушта да раде под старом фирмом, и да никад не долази и до формалне фузије. Нема ту огромних деоничарских друштава са капиталом од неколико милијарда марака; под безазленим именом „д. с, о. ј.“, са уплаћеном главницом од каквих 50.000 марака, ради он са милијардама марака, управља зарадом на стотине хиљада радника. ~

На неколико месеца после ове афилијације „Кћешеђће Шмоп G. m, Б. Н.“ добија надзор и над „Восћштег Метет fir Bergland und Gussthalfabrikation A. G.“, које предузеће опет броји на 18.000 радника, а продукује све могуће производе металургичне индустрије. Тако да се данас претежни део рударске индустрије Немачке налази у поседу, или бар под непосредним надзором, Хуга Стинеса.

Али Хуго Стинес ни ту не стаје. Његов утицај, пошто је захватио електричну индустрију, шири се експанзивно, као што је уосталом и природно, ина тешку електротехничку индустрију. Тако видимо Стинеса где привлачи себи голему радњу „З1етепз-Зсћискет“ те под именом „ЗТетепг-Ећетпеће-Зећиске лоп, О, т, ђ. Н." оснива подузеће невиђених димензија у Европи, које даје посла за преко 200.000 радника, Од угљена и жељеза па све до најегзактнијих електричних справа и апарата, једна огромна и скоро непрегледна продукција концентрисана је ту у једној руци, М, преко Си-

369