Nova Evropa
менса долази, на овај начин, Стинес идо електричних жељезница. и огромних електрана, и у Немачкој и у иноземству. Тиме, иако индиректно, његов утицај далеко премаша границе његове отапбине,
Ту почиње да се јасно испољава и вертикална концентрација Стинесова, о којој смо напред говорили, Њему није стало само до надзора над већим делом угљене продукције Немачке, или до фабрикације жељеза. У задње доба, он иде затим, да што већи број продукција веже једну за другу, те иде, од угља па преко читаве металургије, све до продукције жељезних клинаца и сличног. Тиме, наравно, јача економски поједина подузећа, јер ова нису више у добављању сировине или полуфабриката упућена на друге фирме, Фирма Стинес, сама у својој режији, у стању је да подмири све потребе својих фабрика, јер све скупа сачињавају тек једну једину целину. Продуктивност овакова големог подузећа далеко је већа него ли свеукупна продуктивност појединих подузећа, кад би се узело свако за себе и без обзира на друге, Тек сада, у оквиру оваке џиновске радње, могућно је специјализирање и типизирање продукције, услед чега опет расте и њена привредна продуктивност.
Већ смо споменули, да је фирма Стинес засад сачувала правну самосталност сваког појединог подузећа које припада консерну. О економској самосталности не може, наравно, бити ни говора, јер је све вођено једном једином вољом и енергијом. Читава радња монтанистичко-металургијско-електротехничка Хуга Стинеса, „Siemens-Rheinelbe-Schuckert-Union", G. m, b. H., ma главницу од 50.000 марака, а раде у њој 200.000 радника. И са тим исказаним, управо смешним, капиталом, управљају се данас подузећа која вреде на десетке мили арда. Наравно, да су то само привидне мере да би се лакше изиграли разни законски прописи.
Но Хуго Стинес није се ни ту још смирио, Потребе за дрво разних његових рудника довеле су га дотле да се почне интересовати и за шумску индустрију. Сувишак дрва, као и отпаци, употребљавају се за фабрикацију целулозе, а пут од целулозе до фабрикације папира није далек, Хуго Стинес није стао ни код папира, већ се је онда бацио и на новине, Разумљиво је, да се засад не зна тачан број новина које стоје под његовим утицајем, _ јер ниједне радо не признају таку везу: док људи који стоје њему близу тврде, да се ту ради једва о једном туцету листова, његови противници набрајају до 60 оваких новина!,,.
У задње доба основао је Стинес и једно огромно експортноимпортно подузеће у Хамбургу, које би, у вези са његовим паробродарским друштвом, имало монополисати добар део немачке вањске трговине. А да слика буде потпуна, Хуго Стинес купио је __ и неколико великих хотела, међу њима и „Ноје! Егрјападе“ у
Берлину. |
*
Логично је било да експанзивна снага овога човека, и његове фирме, није остала ограничена на саму Немачку. Још за рата бацио
370