Nova Evropa

Стинес моћи да продужи започетим путем, или ће га нагнати прилике да све то и формално споји у једно једино подузеће, зависиће од њега и од — времена; јер једнога лепог дана, наравним путем развијања, све ће се то, мислимо, ипак почети да стапа у једно. Питамо се само, кад7

Да ли је већ настала засићеност у процесу развијања подузећа Хуга Стинеса, или предстоји још даљи развитак, нарочито и у иноземству, о томе не можемо моментано дати суда.

Иво Белин.

Književni pregled, Чеховљева драма,

Чеховљева драма не запрема само у руској него и у свјетској књижевности сасвим засебно мјесто, Као специфична такозвана. »драма настројења«, под којим је именом и ушла у литерарну историју, одјељује се она изразито од цјелокупне раније и позније руске драмске продукције, Зато се и даде говорити о посебној чеховској драми, о чеховском театру, обухватајући тиме једну сасвим нарочиту врсту драме, нарочиту до осамљености у свјетској књизи. Островски, неиспоредиво већи драматик од Чехова, поставио је у руској литератури на самосталне ноге руску реалистичну драму, Андрејев, једна од најачих појава „руске драматике уопће, створио је углавном руску симболичку драму. Но оба ова имена губе се у једној литерарној категорији која се ни генетички ни кронички не исцрпљује њиховим драмским радовима. Чеховпак стоји сам на размеђу двеју епоха: на одласку руске реалистичке драме са сцене, и при доласку нове симболичке драме. Он је дакле, такорећи стицајем прилика, био упућен нато, да се за вријеме тога »безвлађа« самостално оријентира, и створи своју властиту, чеховску драму.

1

Било је то деведесетих година прошлога вијека. То су године, које се непосредно надовезују на мрачну епоху осамдесетих година, кад су се изненадном побједом руске реакције на политичком попришту нашли на самртничком одру понајљепши руски народни идеали, Безутјешност социјално-политичких перспектива подрезује кобном досљедношћу крила свим идеалним народним маштањима, најнапреднији духови листом бјеже из јавнога живота, усредоточујући сву своју енергију у тражењу нових чисто литерарних путева. Рађају се први замеци рускога декадентског ларпурлартизма и симболизма, Брјусов, Баљмонт, па нарочито Мерешковскиј (са својом програматичном збирком стихова »Симболи«), крче прве путеве рускоме декадентству својим лирским симболизмом, Неки стихови Мерешковскога, који се јављао најистакнутијим идеологом

372