Nova Evropa

лодија; ја живим дуље времена у Међимурју, које има тек нешто преко 700 км= површине и око 100 хиљада житеља, познам душу овог народа, и Сам сам Међимурац, пак сам на овом парчету југословенске " земље досада сакупио преко једне хиљаде народних мелодија. А нисам обишао ни половицу свију међимурских мјеста. Одакле толики резултат Одатле, што само онај који потпуно позна дух народа, и дуго живи с оном околицом глје.биљежи мелодије, може да нађе све што све налази сталожено на најдубљем дну народне душе.

- Јест, треба, организовати југословенску мелографију. Али тако, да један одбор из центра наше културе сабере све глазбенике који живе у народу, те да их ободри и упути да сакупљају пучке мелодије. Сваки глазбеник најбоље позна своју околицу, и нека ради око свога дома, ма и у најмањем радијусу. Мелографија, бит ће интересантнија ако буде црпена интензивно, него да буде екстензивна а површна. Нас више занима, да. чујемо један дубоки мотив прастаре уске мелодије »дибу хају...< него ли стотину »дови, само зови...« Требало би дакле да нека,

наша централна установа (можда Одио за народну глазбу У Етнографском Музеју у Загребу) организује све наше глазбенике у провинцији, да повјери сакупљање пучких мелодија свакоме у својој околини. У крајевима, гдје нема познатих глазбеника, требало би да учине, нешто барем, и наше управне власти, пак код намјештења државних чиновника да тако удесе, да онамо шаљу глазбено наображене чиновнике. Да се шаљу посебни мелографи, то је данас прескупо, а резултал несигуран; можда ће доћи вријеме и зато, касније. Данас треба само да организујемо силе које имамо, и које се налазе расијане по нашој домовини. Поменута установа имала би се ставити у договор са свим оним људима који су на томе пољу нешто урадили, и омеђашити им дјелокруг сакупљања. Само примјера ради, спомињем Златка Шпољара из Лудбрега, који је издао неколико збирака подравских пучких мелодија; он би могао сакупити све подравске мелодије. Др. Ф. Кимовец, из Љубљане, сакупио је преко 400 прекомурских попијевака. Др. Крајански, из Вараждина, сабире и хармонизује пучке попијевке из Хрватског Загорја; свој рад морао би наставити, и обрадити читаво. дагорје, или бар дио Загорја. Туропољске попијевке почео је сакупљати Фр. Луцић, и то оне најстарије. На томе пољу раде и други наши глазбеници, али премало специфички, већ више мање ондје куда их случај нанесе: Др. Широла, Добронић, Сокол, Штолцеђр, и други. Опомињем још Брајшу, који је сакупио, и штампом издао, истарске пучке попијевке. На српској се страни истиче у првом реду као сакупљач и KOMO TOD Влад. Р. Ђорђевић...

Требало би да се и други наши глазбеници ангажују з8а мелографију, и да се пораздијеле међу њих најближа им глазбена подручја. Необрађени су ови крајеви: Сријем, Олавонија, Хрв. Загорје, загребачка, околица, Горски Котар, Лика, Приморје, Далмација, Босна и Херцеговина, (јот: недовољно), Барања, Бачка, Банат, и дакако Србија и Црна Гора. |

Истичем, да је црквена. пучка попијевка т. зв. »Водених Хрвата« у Бургенланду лијепо приказана у неким расправама Ј. Барле-а

„и других (у »Светој Цецилији«), али свјетовна њихова, попијевка нимало.