Nova Evropa

Сваки поменути крај морао би "да се раздијели међу више глазбеника, а ови да си нађу у појединим згоднијим мјестима, сталне људе, који знаду пјевати. много пјесама, који се за предмет занимају, који бе и сами трагати за мелодијама и саопћивати их мелографу. Ја сам се намјерио на једног сељака, који је код једне своске глазбе научио ноте и интервале, па се:је крај мене толико рутинирао да већ сада и сам биљежи мелодије, У мојој отсутности, а ја га само 'контролирам. Он је већ екупио тако читаву збирку мелодија. Зове се Стјепан Грашић, а живи у Малој Суботици у Међимурју. Мелограф не смије да бане у непознато село међу непознат народ као гром из ведра, неба. Овакови помагачи, које Бе си настојати прије наћи, бит he My као претече, и веома ће олакшати посао. а 7.

_ Наравно, Одио за народну глазбу у Етнографском Музеју у Загребу морао би се макнути и започети с радом. Ја имам једно жалосно искуство ес овом институцијом, пак се бојим да ће она остати врло дуго само на папиру. Ако нема средстава, нека ради барем морално; нека организира југословенску мелографију у изнесеном смјеру.

Далњи рад на подручју наше мелографије било би издавање сабраног материјала штампом. Ја си замишљам једно велико дјело, »дборник југословенских народних мелодија«, које би имало да излази у свесцима, и да доноси збирке мелодија са текстовима из свих наших крајева, чисто онако како их народ пјева, – без хармонизација. То би био глазбени материјал, као подлога за штудиј наше народне глазбе, и као врело народних мотива нашим складатељима. Зборник овај имао би да издаје, рецимо, поменути · Одјељак sa народну глазбу; но у том би му се случају морала безувјетно обезбиједити материјална средства. Док то не буде, могла би и наша Акаде. мија издавати »Вборник«. Ја сам свој рукопис од хиљаду међимурских попијевака понудио разним институцијама у штампу ув повољне увјете, но свагдје сам био. одбијен, једино ми је наша Академија ставила у изглед штампање. Треба да сачекам одлуку Одбора Академијског. Ако се одбор одлучи за штампање, тада би »Међимурске пучке попијевке« биле први свезак Зборника југословенских народ них мелодија. | 5 :

Случај са штампањем горе описане моје књиге показује довољно јасно Да на овоме подручју узалуд чекамо у будуће приватну иницијативу. Само колективне снаге постићи ће и овдје циљ за којим мора, ићи наше глазбено настојање. Без овога циља нећемо моћи нити нашу умјетну глазбу поставити на солидне темеље. —

Др. Винко Жбанец.