Nova Evropa

Међимурска пучка попијевка,

Међимурска пучка попијевка, која има јаке везе с највећом старином опће словенске пучке попијевке, а опет је тако карактеристична са, својим епецијалним обиљежјима, заинтересирала је први пут нешто више нашу културну јавност издањем првога свеска, »Међимурских Попијевака« штампана у Загребу 1916 (данас је спремљен за штампу већ и трећи свезак). (во издање, које је једним необичним прилогом за тешке прилике У којима се развијао надијонални и културни живот наших Међимурада, под мапарском тиранијом, уједно је и необичан докуменат отпорности наше расе, коју је хтела пошто пото маџаризирати политика Маџара. Ta међимурска попијевка дјеловала је као откровење, на концертном подију, пригодом концерта »Лисинскога« 1918, а још више, доживила је свој скромни тријумф у Загребу, на концерту који је приредио мјешовити збор- пучких пјевача из Мадинца, под равнањем Игнатија Липњака, дне 11. вељаче 1919 године у концертној дворани Глазбеног Завода.

Вриједно је испитати, што је у тим нашим попијевкама тако чаробноз

Чаробни су и текст и мелодија. Мисли су непосредне, најивне, искрене, нетражене. Чувства се исказују без афектадије, без много тропа и фигура, без израза неразумљивих и далеких. Скала њихових осјећаја можда надмашује ширином и дубином старе и најновије пјесничке класике. Нема, опћељудског чуветва, које не би у њима кључало, или се барем за овом или оном ријечцом или еловком не би сакривало. Најфинији лиризам, са свим разноликим душевним покретима, сусрећемо у њима.

Док само читамо мртва слова тих пјесмица, чине нам се и одвише најивнима као свака нехињена искреност. Али кад их слушамо пјевати, онда и најбаналнији стихови добијају своју позадину; а ако их пјева пјевач, прави рапсод, који их осјећа, изазивље и у нама неслућена, расположења.

Још је више оригиналности у мелодијама међимурских попијевака. Чудновато је, да међимурске попијевке спадају у други свијет него попијевке сусједних Хрвата у Загорју. Много више сличности имају оне с мелодијама подравских Хрвата, паче ја сам данас увјерен, да Подравци HB Међимурци имаду исту глазбену традицију. Треба само испоредити међимурске попијевке с онима што их је по Подравини (особито у околици Лудбрега) скупио и издао Златко Шпољар (у двије своје пјесмарице). Исти су то пјеснички и глазбени мотиви. Неки сјетни али увијек темпераментни пуле куда и у једним и у другим пјесмама. Подејећа, на жар и резигнацију русинских, руских, и словачких пјесама. Неки кажу, да имају маџарски карактер. Немају. Праве подравске и међимурске пјесме зацијело не. Тко је.проћутио мноштво једних и других попијевака, инстинктивно бе разликовати међимурску од маларске. Није ми потребно ни чути двије пјесме, од којих је једна међимурска а друга маџарска, доста је да им летимично погледам исписану мелодијску линију, пак ћу их разазнати. — Међимурци су истина, кроз стољећа, слушали мађарску глазбу, ритам њихових чардаша и фетро тиђајо њихових рапсодија, па. је то наравно дјеловало и на њихов начин пјевања. Али они су своје пјесме пјевали. Тек у најновије вријеме, откако је прошло доба пјесничкор