Nova Evropa

стварања, омладина, жељна новотарија у пучкој попијевци, посегла је за, мотивима маџарске циганске музике и створила је посебну врсту међимурске пучке попијевке, која није оригинална, нити је чисто словенска, а дабогме ни умјетничка. Ми се на овакове неуспјеле прераде нећемо освртати, те нако сам у Међимурју наишао на море такових попијевака, мимоилазио сам их небиљежећи их.

- Послије ивдања прве књиге »Хрватских пучких попијевака из Међи. мурја« ишао сам даље скупљати наше попијевке у оним селима у Међимурју гдје до онда још нисам био. Најљепши успјех постигао сам у Декановцу. Ту ми је пјевао Флоријан Андрашец безброј пјесама, од којих сам најљепше забиљежио. Чудо је, колико пјесама знаде тај млади човјек; прозвали га »враголан, ки све зна«. Из тих пјесама, и из оних које сам скупио и другдје, могу да покажем, да се данас може с правом говорити о посебној међимурској пучкој попијевци, која, је словенска.

Али та пјесма није. по цијелом Међимурју једнака. Разликујем три врсте пјесама у Међимурју. Прва је врста, што се пјева на граници ШтаЈјерске, око Отригоре, Горњег Михаљовца, и Селнице. Пјесме из ове околине стоје под дојмом словеначке пучке попијевке, донекле и њемачке. Зато се и пјевају двогласно. У другу врсту пјесама спадају оне које се пјевају у которибском колу, сватовске пјесме, и још неке обредне. Те пјесме су па својој грађи, по темпераменту, и по мотивима, посве сличне осталим јужнословенским пучким попијевкама. У њима нема посебнога међимурскога, гласа. Праве међимурске су оне остале. Она за коју одмах кажемо, чим је чујемо, »то је међимурска«. Оне којих нема нигдје другдје до у Међимурју. Те су опет најразноличније. Озбиљне и туробне, шаљиве и враголасте, подругљиве и саркастичке. Пуне дјетиње најивности, пуне пјесничке инвенције заљубљених, срећних и остављених, љубљених и заборављених. Из тих пјесама знаде одјекивати архајички тон. Нашао сам пјесму, којој мелодија има опсег само чисту кварту. Колике ли занимљивости ва, глазбене хисторичаре! Можда је стара, како је старо словенско племе, Пјесма уз колијевку o можда је настала код колијевке Оловенства: »Зибу, хају, дете мало. пе

o тон наших међимуреких пучких попијевака избија и из њихове мелодичке градње. Многе су грађене у натуралистичким т. зв. старогрчким или црквеним љествицама. То значи, да су настајале природно, без утицаја новије глазбе, која се темељи на искристализираним дур и мол пријеметима. То значи, да су самоникле, и да им је темељ наравни осјећај. Уповорујем нарочито на дорску пјесму »Мама Oj Maмица«, у којој је трећа нота, (ћ) велика секста према тоници, иако мелодија иде према. доље, и, чини са задњом нотом прве фразе (6 у другом такту) т. зв. фтМопиве, Ту видимо колизију између двију глазбених принципа: између тежње, да буде мелодија спјевна (мјесто ћ имао би доћи ћез!), и тежње, да тоналитет дорскога начина остане сачуван (ћ има остати Е!). У Међимурца је тако јак осјећај натуралистичкога тоналитета, да је побиједио последњи принцип, који модерном уху слабо импонира.

Над многим међимурским старим попијевкама лебди неки широки мир и дубоко изграђено чувествовање. Мелодијска линија им је сигурна и искристализована. Глазбени садржај сочан и сталан. Форма прегледна, оригинална и своја. Таких пјесама нашао сам мало; али вриједе колико

86