Nova Evropa

стотине новијих. У њима чујете хисторију стотину пута прекопаних меЂимурских гробишта, из њих наслућујете доба наших банова, кнезова, краљева, наших жреца из предћириловског доба; оне су свједоци цијеле нашв повјести. у i i

У новије доба пјева народ своје пјесме са неким заносом и HROM афектацијом, који подсјећају на предавање маџарских пучких попијевака. То је утјецај Маџара, чије пјесме допиру Међимурцу сваки дан до ушију. Он Бе пјевати и најсловенскију попијевку тоном, и темпом, које је научио од Мадара. Па кад и коју познату хрватску мелодију пјева, обојадише је карактеристичним тонским покретима, недржећи се ни такта ни нагла. ска, — пјева је у фетро гиђајо, Овај начин пјевања чини да нам сви најстарије и најизворније међимурске попијевке причињају у дрви час мапџарскима. Али то је, како рекох, само привидно. Споменут ћу једну пјесму у двије редакције: »Оођет 4 уесег, Мапса!« — ова, пјесма има, посве словенску мелодијску линију; што Маџари пјевају на, сличну мелодију »Maros vize [ој с5епдезен«, они су је посигурно узели из словенске душе. Друга редакција те пјесме показује, како би је пјевали они који предавају пјесме на маџарски начин. Колике ли разлике између прве мирне мелодије и друге темпераментне и бурне! |

Међимурци пјевају своје попијевке једногласно, изузевши горње Међимурје, глје је превладала словеначка двогласна пучка, попијевка. Овдје се сјећам једне појаве код црквеног пјевања У Међимурју, које показује тежњу да се-истакне двогласје и у пучкој попијевци. Познато је, да Међимурци црквене попијевке страшно завлалчв. Код тога и »кваре« мелодију којекаким »зафркачима«: проходним нотама, заостајалицама, и антиципадијама. Врло лијеп примјер овакова пјевања имамо код ускршње пјесме: »Мезећ зе, о Матја«, Код свјетовних пјесама немамо овога, појава. Ту су мелодички интервали стални, а само је ритам гдјегдје поремећен. Глазбени мотиви међимурских попијевака већим су дијелом самоникли и чисто међимурски. Са опћом словенском глазбом имају само у битности везе. Шум руске Волге и јека пјесме њезиних рибара одјекује и у међимурским попијевкама;:

с-а-с-а: „ЕЈ ух-нем...“; или: „зрасла ми је ружа... кре дво-ра..." (с-а-4-а).

"Тад дух, који се не може напипати, ни нотама исписати, веже међимурску попијевку и међимурске Словене са цијелим словенским родом. Међимурац је само једна ситна и посебна појава словенскога дива. Значајно је за међимурске пјесме, да су већим дијелом грађене у моловима. Но ти молови нису чисти и искристализовани као у модерној музици. Они још носе на себи биљеге наравне, такозване натуралистичке глазбе, која је прирођена свим народима, или боље рећи прирођена, нарави људској. (О томе сам подробније говорио у. тумачењима, к мојој првој свесци, одакле и преносим овамо, да хрватске пучке попијевке У МеЂимурју исто тако показују, да модерна глазба са својим тоналитетом није уништила наравно глазбено појимање код међимурских пјевача. Занимљиво је, напосе, да и оне међимурске мелодије које настају у наше дане изражавају једно натуралистичко тонално осјећање народа. У међи мурским пјесмама налазимо у већини дорски глазбени начин, те нешто