Nova Evropa

Или објесна;: Јаница је фајн снешица, Цвету њена бела лица. Еј хај, шкрљак на хељај, Цукор похарај, И не знам кај! Или стара: Ву млеки се мивам, В печалат ') се бришем..,

Да и не говорим о вјечним варијацијама: зелене травице, клинчеца, и фијолице, равног поља и зелене дубраве, голоба и грличице, белог тела драге и њених чрних очију, вртека ограјеног, протулетја и чрленог пветја, фушпана и ружмарина, зденца ограјенца, и мора других мотива који су тако међимурски како је њихова широка она раван, »зраубани« марофи, и још мало преосталих јаблана, како су њихове пуне цркве и недјеље пуних улица, свијета, дјеце, вриске, и пјесме.

Труден ходим, Труден шећем, Ја през драге Живот нећем...

У тој китици крије се мотив који распирује и тјера пјесничку стваралачку снагу Међимурца. Његова. је пјесма или вротична или злобна, боцкалица. Трећих пјесама, готово да и нема. Ерос ствара љубавне пјесме, а друг његов: љубомор, исхитрује боцкалице.

И данас настају још пучке попијевке у Међимурју. Али те су ријетко добре. Фали им цјеловитост. Погрешка, је њихова, што вежу у једну пјесму мноштво мотива, без једног снажног веза, и без једне главне мисли која би пјесмом доминирала. Нови надрипјесници узимљу старе мотиве а да их не проћућују, и зато компилирају неискрене и нелијепе пјесме. Ипак св и између новијих пјесама. нађе по која лијепа, искрена, и снажна. Једну сам такову нашао, која ме је својом искреношћу и смјелошћу мисли задивила — Модерна пјесма;

Добер вечер, грличица, ти желим, Преди как ти две три речкице повем. Преди как ти две три речкице повем, Кај од свога срца теби ја желем,

Кај сам теби, грличица, толко крив, Кај ме стављаш тога света, док сам живг2 „Несам штела тебе, голоб, ставити, Нег сам штела своју мајку фканити,

Моја стара мајка мене карала,

Кај неј била к лету дете зибала. Никај зато, че би је и зибала, Гошће би се за љубав змишљувала."

% печа, што носе подснехаље у сватовима.

89