Nova Evropa

stavio na čelo kao svestan nosilac nacijonalnog i društvenog zadatka, i okupio što više i dovoljno narodnih snaga za ostvarenje toga хаdatka, To je ono radi беба ne možemo napred, I zato mislimo da u traženju rešenja našega problema moramo ići dalje,

Treba jasno osve{liti naše društveno stanje sa svih strana, Treba postaviti novi narodni i društveni ideal da stoji iznad ideala individualnih i grupskih, jer je naša stara ideologija u likvidaciji, Treba obrazovati jedan društven sloj koji će da do kraja izradi i primi taj ideal, koji će da da novi društven tip, i da radi na njegovu ostvarenju, To što smo mi. kao pojedinci i grupice dosada tražili i izradjivali bez dovoljno uspeha, treba formirati izrazitije i jače, i angažovati što više narodnih snaga iz svih grupa, staleža, i plemena, da bi se privelo u delo,

Činiće čast našemu pokretu ako, pored praktičnog rada u aktuelnim pitanjima, preuzme na sebe i ovaj posao,

Dr. Jovo Zubović,

Југословенски клубови,

Један “од најлепших резултата Загребачкога Конгреса јавних радника, ни његов неоспориви успех, јесте у томе, што је пробудио из мртвила. толико хиљада вредних наших људи, интелигената и привредника, који су досад били нехајни гледаоци или само немоћни критичари невољних наших јавних прилика.

Досадањи нехај наше интелигенције и привреднога света за политичка питања великим је делом крив досадашњему стању, и сваки од нас треба. да скрушено узме на себе један део те кривње. Да ми нисмо оставили слободно поље нашим »усрећитељима«, не би се они били осмблили да нас довде дотерају.

Зато треба да се свакако одржи веза ухваћена на Загребачком Конгресу, т. ј. да она многобројна народна елита која је дошла у ФЧагреб, вољна да помогне народу и држави, трајно очува интерес за опћу ствар им остане у непрекидној вези између себе, настојећ паче да што више прошири евој круг.

Конгрес је додуше предвидео и политичку организацију сумишљеника; али ће, бесумње, бити доста људи добре воље, који неће хтети, или неће моћи, узети активног учешћа у партијском животу, а који би ипак могли да буду драгоцени сарадници на обнови нашега друштва и налпе преуређене државе. Ти елементи, који се често одликују већим знањем и искуством него ли партијски људи, треба да остану у што ужем додиру с политичарима истога мишљења, који могу дцрпсти највећу корист од њихових стварних и несебичних савета и чина. Тако ће се избећи партијска засуканост, и неће се код партије изгубити с вида народ им државу, што се тако често догађа у старим нашим странкама. Овако интимно дружење политичара по звању са интелектуалцима треба да очува нове политичке формације од опасности да се њихова политика, не

124