Nova Evropa

изроди, и да се, напослетку, не сведе и она на саме интриге, подвале, и личне спекуладије.

Саветовање са умницима и стручњацима, потребно је политичким људима надасве у данашњем часу, када се у нашој новој држави мора, такорећи, све наново основати, те се имају решити толики велики привредни, финансијски, и социјални проблеми.

Досадање четири године државног живота свакога су морале уверити, да партијски људи са згољно партијском политиком апсолутно нису кадри да уреде ову државу. Данашње опће расуло јавнога живота, то је прави банкрот партизанства, за. којим би морао неминовно следити банкрот државе, кад би се она у истим рукама оставила.

За спас државе н за њено уређење морају се дакле мобилизирати све умне силе и сав капитал искуства којима. располаже наш народ, и ове те силе треба. да се згодно организују. Политичари Бе се наравно организовати у политичким странкама: али они који зазиру од партијских борба, ти неће у странке. Зато, осим партије и мимо партије, треба, створити друга нека средишта, у којима Бе моћи да се састају, расправљају, и саветују, политичари и неполитичари.

То би требало да буду, по нашем мишљењу, ванпартијски или боље налпартијски клубови, за које бих ја предложио име Југословенски Клубови, које одговара имену Југословенска Заједница већ прихваћеном на Конгресу.

У њима би се претресала сва. јавна питања, несамо политичка у ужем смислу, већ и просветна, социјална, и привредна, па би се тиме попунила, и она празнина. која је остала отворена после Загребачког Конгреса, јер ју Конгрес за три сата збијене расправе није доспео да. испуни.

У ове клубове могли би да уђу, без обзира на партијску припадност, сви они људи који се с нама слажу у главним погледима на државни живот, т. ј. конкретно говорећ, који прихватају мисли изражене на Загребачком Конгресу. Загребачка резолуција имала би да буде идејна платформа Југословенских Клубова. Ко се слаже с том резолуцијом, могао би да буде члан Клуба, ма којој партији припадаб, или иако не би био члан никакве странке. |

Ови клубови, који би на неки начин били перманентно продужење Загребачкога Конгреса, или тачније продужење конференције која, је претходила, Конгресу, служили би за, лично упознавање људи сродних начела, за њихов што чешћи додир, и за слободну измену мисли о свим актуелним питањима, јавнога живота.

Већ по својој нарави ови клубови искључују сваку мајоризацију и свако наметање туђе воље. Уколико би се постигла, сагласност, природно би за све учеснике настала морална, обавеза да раде на остварењу прихваћених идеја. Иначе би свакоме остале слободне руке у јавном животу. Клуб би имао само морални ауторитет, и његов глас би био само саве-

тујући. Учествовање у клупским дебатама, не би никога ни на шта оба-

везивало: сасвим каб на претконференцији Конгреса, где се било састало присташа од четири партије, и људи изван партија, па су два дана мирно расправљали о толиким важним питањима, и напослетку се и. сложили,

и донели једну заједничку јавну одлуку а да се тиме не огрешише о страначку дисциплину.

125