Nova Evropa

CO потпуном слободом дискусије, ови би клубови имали да негују узајамну толеранцију и поштивање сваког искреног мишљења, а то би био најуспешнији устук погубном партизанском духу којим је у толикој мери затрован наш јавни живот.

Ови клубови не би сметали новој партијској организацији, без које св не могу решити велики политички проблеми овога часа. Ми морамо свакако настојати да што пре извршимо политичку организацију замишљену од Конгреса, т. ј. да уведемо досад неутралне политичаре у партије и да створимо савез сродних партија. Југословенски Клубови неће ометати ово политичко груписање. Штавише, они нам и ту могу користити, јер ће, поред званичног савеза странака, још једном везом спајати присташе савезних странака. Док би службени савез странака фактично био трајна веза самих вођа, клубови би били трајна веза присташа, која би још више учврстила, савез.

Југословенским Клубовима добит ћемо за наш државотворни покрет сигурно више људи него ли самом партијском организацијом, и нема сумње да ће покрет подупрт једном оваком широком и слободном везом идејно сродних људи далеко више вредети него ли да све наслонимо на било коју нову странку.

Оваки клубови могли би да буду стубови јавнога мишљења, којега, данас у нас као да и нема, и тиме постати најача потпора наших демократеких уредаба. И тек у њима могао би да се изради потпун програм југословенске напредне демокрације, наше велике странке будућности.

дато мислим да би било добро да се у свим нашим градовима. оснују Југословенски Клубови с оваким задатком. ;

У идућем броју донећемо нацрт правила, оваког једног Југословенског Клуба.

Др. Јосип Смодлака.

Optimizam, Jedan pozdrav Zagrebačkom Kongresu,

Uzmite tu reč, opet novu. I pokušajte da zamislite: da se i kroz ovu prizmu može posmatrati svet, da možemo i ovako gledati na sve, i na nas same,

Podcrtavalo se zlo i previše, Isticali smo i previše svu rugobu oko nas, divljaštvo i grabežljivost. Mnogi su koreli druge, da sebe uzvise, rovali po blatu, da uzvitlaju smrad, Zadah se dizao i obavijao sve, pa i same one moraliste. у

Ali su pokraj toga bili i veliki primeri požrtvovnosti, teška rabota zaboravljenih za druge, samozataje i čednosti. To se nije zapazilo, jer nas je zaglušivala: vika onih drugih, koji su spekulirali da senzacija jedna više vredi od stostrukog dobra, i da donosi — kruh svagdanji,

Veli se: iz dana u dan ide na gore, Otkada je veka, ljudi su isto govorili, Zar nas nije »skupoća trla« i pre rata? I kad su žitnice bile

126