Nova Evropa

pune žita, svet nije imao novaca da kupi što treba, Tako se gura stolećima, Uvek je »previše« ljudi, a uvek ima životnih mogućnosti za još više ljudi,

Jesmo li cinici, kad ovo kažemo ljudima u vreme naše, kad najviše ljudi ne zna kako će se ogrejati ove zime? Ne, jer imamo i drugo đa kažemo! Reći ćemo im: vi ste gospodari, i gospodarite, Imate bezdranične mogućnosti, pa pokušajte. Pa ako mislite da je ovo naše današnje gospodarstvo krivo zlu, a vi ga srušite, Punite vaše perine iznova i lezite na njih, —

U čemu je dobro i zašto je dobro? — Jer možemo raditi šta hoćemo, i jer nikomti ne odgovaramo, Ne pojedinci, ali celina, što odluči može izvesti, Jer volja najvećeg broja može postati delom, U toj je mogućnosti naše dobro i naša sloboda, Ako tu mogućnost ne umemo đa iskoristimo, sami smo krivi, Sami ćemo odgovarati i trpeti.

Zasada nam mnogo šta potamnjuje vidike i usporava rad. Ali mi imamo kade, da jedno po jedno od sveg tog uzimamo pred sebe, da ogledavamo i shvatimo, pa da ovo naše zlo odbacimo ili pridržimo.

Svi nam govore, da bolujemo od toga i tođa, Sve te naše bolesti mahom su imaginarne, Ne verujemo da od ičega bolujemo, osim što smo tromi, pa puštamo, da drugi, neki, rade za nas i misle mesto nas, Narod junaka (pravih, samozvanih, i takozvanih) plaši se lomljave i vike, i tim junacima imponira se naduvavanjem,

Po zemlji nam hodaju crni i crveni i zeleni noseći nad sobom table svojih crnih, crvenih, i zelenih ideala, Žuta štampa usijava тоzove mladjih i najmladjih glupostima, nelogičnostima, koje drugde odavna strpaše u stare prnje, Najbolji i najmladji narod sedi po kasarnama, mučen dosadom i vašima. Sve za narod —

Pogibelji? — sve su pogibelji nad nama: glad i kolera i tifus i neprijateljski napadaji. Sva zla koja je nad Egipat slao pravovernih Bog! I plaše nas kao decu, kao malu decu, prave zavadu izmedju nas, koja

nije potrebna, koja nema smisla, Jesmo li bolje zaslužili, kad se tako može s nama radili? ,,.,

Šta da se radi? — Uredimo sve kao društvo koje hoće da živi, Alko stvorimo zajednicu života, najboljeg života za najveći broj, učinili smo sve,

Ovo Vam je moj pozdrav sastanku javnih radnika, koji će se naći u Zagrebu 10, septembra ovoga leta Gospodnjeg.

Slavho Kiršner,

4

а

127