Nova Evropa

Нарочито Орбија мора увек остати уставна и парламентарна држава: Свако напуштање тих начела, ма било само привремено или привидно, могло би кобно утицати на југословенске земље, које се већ тако дуго боре на живот и смрт да дођу до истински уставног живота, и код којих су речи »уставан« и »демократски« постале такорећи винонимне с речју »ослобођење«. Распадање у странке, које би следило као неизбежна последица једне неуставне владавине, и у Србији и по осталим југословенским земљама, изазвало би дејство које би могло да буде кобно. Срби у изгнанству, расути данас по целој земљиној кугли, без икакве кохезије или дирекције према, једној средишњој тачки, и немајући начина да своја уверења искажу с помоћу општих избора, повећали би још више и горе невољу у којој се налази данас цела нација. Стога, као што је у заједничком интересу и Србије и осталих Југословена да остану на окупу сасвим до краја, исто је тако њихов интерес н њихова дужност да уклоне све сметње за акцију о каквој смо напред говорили.

"Од 14. маја ове године Србијанска је Влада управљала државним кредитима мимо уставне установе. У нормалним временима, опозиција би предлагала народу да не плаћа порез, па би тако присилила владу да тражи одобрење земље. У данашњим приликама не остаје опозицији друго до да екрене пажњу савезничким силама, које дају кредите о којима је реч, на све последице које могу произићи из данашњег начина управљања Србијанске Владе.

Што се тиче крајњега циља наше народне политике, у томе погледу нема никаква неспоразума међу нама. Сукоби настају тек кад је питање о том, на који начин и у којем духу да се упути и води ова политика. Опозиција, и скоро сви Срби у изгнанству, траже јасан и одређен пут и систем, чије ће мисли водиље бити изразом пародне воље и одговарати „демократскоме времену у којем живимо. Они захтевају, да све првокласне народне снаге буду употребљене при вођењу наше народне политике. Партијски непотизам, који је превладао данас, и дао маха сва|којаким »аферама«, не може а да не узбуди цео народ. У методама којима се влада, наш народ види практично негирање свих начела за која се наши савезници боре. Посред великих патњи кроз које је прошао паш народ, који је ове три последње године живео у изгнанству или под непријатељским јармом, његова. једина, утеха је његова, вера у пово јединство након победе савезника. 'Та га је вера одржала досад, и може се мирно тврдити, да није било никад никаквих озбиљнијих покушаја измирења. с непријатељем. Ако би се нашем народу узела ова једина, основица. за отпор, ко би могао предвидети шта би се могло догодити“ Само велика народна мисао, која искључује сваку партијску тенденцију, може одржати дисциплину у нашем расутом народу. Ми овде говоримо, наравно, само о ономе што се непосредно тиче Рата и наше народне политике у њему. Кад се вратимо у Србију, имаћемо доста времена да претресамо унутарњу политику, како је досад вођена; питања која онамо спадају можемо засад оставити, нерешена, · настрапу.

Данас нема ниједног Србина, ниједног Југословенина, од било каквог угледа или положаја, који не сматра нашом моралном дужпошћу, и нашим пародним интересом, да издржимо сасвим до краја на страни наших

170