Nova Evropa

tradicija već, naprotiv, revolucijonarnih i zapadnjačkih tradicija, baš kao što i medju nama, konzervativnim snagama u Karagjorgjevoj Srbiji, nikada nije bilo mesta ni za poluturske ni za poluaaustrijske tradicije, Povest vladara Srbije to najbolje dokazuje; i zato je Srbija bila, i Još je, barjaktar narodnog oslobodjenja i ujedinjenja. Ona ovaploćuje veliko revolucijonarno načelo, u koje ste još pre neku godinu Vi na zapadu smeli možda s pravom da posumnjate — ono oslobodjenje i ujedinjenje koje nije bilo mogućno ostvariti bez propasti Turske, Jer je ova u Evropi samo jedan vojni logor na tudjem zemljištu, i bez propasti Austrije, koja je — kako reče Macini — samo Jedna administracija a ne država, Po mome mišljenju, ima više razloga za bojazan, da možemo naići na poluturske ili poluaustrijske

tradicije bliže tamo kod Vas na zapadu, i da bi ove mogle stati na put oslobodjenju i ujedinjenju našeg naroda na osnovi Kriske Dekla-

racije, koju Srbija želi što bolje može da utvrdi i proširi a nipošto da je pokrati ili oslabi. Jedna parlamentarna i demokratska Srbija

najbolja je garancija zato da će se Pijemont utopiti u Italiji — pretpostavljajući da »Italijae bude parlamentarna i demokratska. U

Nemačkoj je najveći partikularist Prusija, a kod nas su to oni koji su Prusiju uzeli sebi za uzor, i koji bi hteli nove prilike u našoj ujedinjenoj kraljevini da udese prema prilikama КаКоуе postoje i danas izmedju Ugarske i Hrvatske, Samo bi viša sila mogla prisiliti Srbiju da se zadovolji s uskom srpskom osnovicom, a protivu te sile borila se ona u prošlosti svim sredstvima što su joj stajala na

razpoloženju, a nastaviće da se bori protivu nje i u buduće,

I Srbija ima, kao druge zemlje, svojih teškoća, koje su posledicom tako izuzetnog i delikatnog političkog položaja u kojemu se nalazi, Je li mnogo, tražiti od naših okušanih prijatelja da ne povećavaju te teškoće neosnovanim zamerkama?

Stojan Protić,

(»The New Europe« VII, 258-259, od 26, septembra 1918.)

S obzirom na gornji članak G, Stojana Protića primili smo sledeće saopštenje od G. R. Agatonovića, člana Liberalne Stranke u srbijanskoj Skupštini: {»Vojnici i političari u Srbiji«) —

— G. Protić kaže: »Opozicija nije imala, i nema još ni danas, nikakvo odredjeno držanje prema tim političkim olicirima, U svojoj borbi protivu vlade i radikalne stranke, ona se udružila sa Crnom Rukom,.... « Ova je tvrdnja potpuno neosnovana, ukoliko se tiče nacijonalističke (liberalne) stranke, Jer neposredno po svome osnovanju, 1905, naša se stranka otvoreno izjavila protivu toga, da о8ciri koji su izveli državni udar od 29, maja 1903 mogu ostati u vojsci,

Ona je isto tako osudila i njihovo učestvovanje u političkim poslo-

vima zemlje i njihov uticaj na one koji su na vlasti, te nije propustila nijedne prilike, ni u štampi ni u Skupštini, a da ne traži da se ti oficiri-političari uklone, Stranka Nacijonalista nije nikad menjala svoje mišljenje ni svoje držanje »prema političkim olicirima«. Istorijski je fakt, koji ni. G, Protić ne može poreći, da je baš jedan od

174