Nova Evropa

је и потреба. ва страним девизама, па, је и тиме лакше било постигнути сувишак понуде страних девиза над потраживањем, те тако потиснути курсеве страних девиза на нашим бурзама а створити предувете за пораст game валуте на иноземним бурзама. |

Нажалост, обе ове мере, које су допринеле да се динар тако нагл н тако знатно поправио, нису економског карактера, тојест нису резултати наше властите економске снаге, па према томе нису ни трајне. Јер интервенција са доларом, да се њиме покрије мањак нашег увоза над извозом, имаће управо дотле успеха док трају долари из американоког зајма; а забране, или, што је исто, онемогућење увоза, као чисто прохибитивне мере, не дају се дуго одржати.

При свем том, узимајући у обзир само данашње стање, мора. се рећи да је, у циљу поправка наше валуте, Г. Плавшић показао знатну енергију. Прелавећи преко интереса, појединаца, паче и преко интереса читавих привредних група, он је пошао равно ка циљу — да наш динар подигне. Концентрадијом пелога девизног промета у клирингу загребачке и 66е0градске бурзе, он је скоро онемогућио читаву спекуладију са девизама. Девизна, одељења разних банака — осим пар привилегованих — преживљују данас једну кризу, и живе такорећи од успомена на недавну прошлост. Од укупног девизног промета неких наших банака, преко 90% отпадало је на чисте спекулативне послове, а тек 10% служило је за подмиривање

реалних потреба увозне и извозне трговине и путујуће публике. Наравно

пакле да су сада неким новчаним заводима одједном пресахла главна, врела, прихода. Исто тако, новим начином пословања мешетари, који су претили да ће постати нека изабрана класа, постали су скоро сувишни.

Једну ствар ипак и ту морамо замерити. По садашњим наредбама, експортер који извози наше продукте мора, протувредност извезене робе у страној валути да прода на домаћим бурзама. да коначни ефекат, сасвим је свеједно да ли неко 100.000 франака прода на нашим бурзама или за, тај новац купује на страним бурзама исплату Загреб-Београд. Технички, ми бисмо се пре усудили препоручити ову другу методу, јер се тиме ловећава потраживање наше валуте на страним бурзама. Код потпуно елободног промета експортер би операцију извео тако да има, што већи профит, премда разлике могу бити само минималне. Почетком септембра, кад је на нашој бурзи пад страних девиза био знатан и константан, на иноземним се бурзама није опазила иста тенденца за подизање наше валуте; тиме је настао знатан диспаритет, тако да је код долара продатих на нашој бурзи или продатих на, бурзи у Цириху, за чију су протувредност онда купљени динари, диспаритет износио око 15 динара. Тако су експортери, који су били присиљени да своје девизе продају на нашим бурзама, имали знатну штету. То значи отворено фаворизирање импортне трговине на штету експорта, док би једна добра привредна и девизна политика имала управо ићи противним смером. А којим се моралним правом може силити исељеника да, услед разних девизних наредаба, добије за неких 50 круна, мање по долару него што би добио према ситуацији динара, на, интернадијоналном новчаном тржишту“

Г. Плавшић је, у својим разним конференцијама са. привредним круговима и у разним интервјуима, нагласио, да је Народна Банка, односно држава, довољно јака, да са данашњом девизном политиком, мислимо

197