Nova Evropa

bavi, On podjednako ošudjuje i sve naš i svoje drugove emigrante, i ništa ne može, niti iz prošlosti niti iz sadašnjosti, da izdrži jetku njegovu kritiku, Doista, sva su svetila ugašena! G, Naživin zove ovo duševno raspoloženje »smjatena« duša, zbunjena duša, — evropska se duša zbunila; ali nije samo to: ovo je stanje, u tome ekstremnom obliku, tačno ono što je Niče nazvao nihilizmom, tojest stanje kad i najviše vrednosti postanu bezvrednima, kad pesimizam postaje jednim sistemom, kad je život bez svrhe, odvratan, To je, eto, od duše jednog čoveka-idealiste učinilo ftrogodišnje pofucanje po fudjem svetu, pod tudjim krovovima, po nepoznatim stazama, kad bez vlastitog tla pod nogama, derasiniran, luta iz mesta u mesto, A tome slično, iako možda ne tako svesno, mora da izgleda i u dušama drugih emigranata, izuzev dakako one koji su se naduvali sujetom prošle slave i vlasti, te koje njihova praznina drži, Ovo se dakle stanje ne može dugo održati, nego treba u interesu sviju nešto uraditi, iako to staje napora, pa će možda ponekoga i da zaboli,

Mi vidimo pred nama, sa socijološkog stajališta, riteoretske mogućnosti za rešenje ovog problema, kod nas u Jugoslaviji, Ili će naš socijalni organizam rusku emigraciju pretopiti u sebe — resorbovati; ili će je, lepim ili manje lepim načinom, izlučiti iz sebe — eliminirati; ili će je, na kraju krajeva, kao »corpus alienum« neprijatno i bolno u sebi osećati, Što se tiče prve mogućnosti, izgleda nam da ta nije vrlo mogućna, jer je sasvim neverojatno, prema postojećim prilikama, da bi se problem ruske emigracije u Jugoslaviji mogao rešiti resorpcijom; već ni zato, što sami Rusi nisu pokazali k tome sklonosti, niti je njih uopće lako asimilirati: za sve ovo vreme otkako su medju nama jedva je i minimalan njihov procenat naučio srpskohrvatski, oni se separiraju i žive posve odvojeno u svojim krugovima, te slabo traže i imaju pravog kontakta s našim društvom, (Tu još i ne mislimo na Vrangelovce, koji su potpuno organizovani ostali, i žive medju nama kao država u državi) Nemamo nikakva razloga verovati, da bi se na tom moglo s vremenom što promenuti, niti da bismo mi u dogledno vreme mogli postati dovoljno jaki da ih u sebe pretopimo, asimilujemo, — Druga krajnost, da mi ruske emigrante medju nama počnemo osećati kao »corptus alienum«, bila bi fatalna za naše medjusobne odnose, te se toga treba po svaku cenu, milom ili silom, čuvati i rešiti. Mi ne želimo, i izrečno otklanjamo, da u našim dušama ostane prema Rusima, ma kojeg mišljenja i ma kojeg pravca oni bili, i truni kakvog neraspoloženja; mi hoćemo, po svaPbu cenu, da зе s njima, kad zato dodje vreme, razidjemo i oprostimo kao braća i prijatelji, jer znamo i osećamo da nas i naše potomstvo čekaju veliki zajednički poslovi i doživljaji, Dakle, ne preostaje drugo nego da pomišljamo, kao na jedini zadovoljavajući i mogući izlaz iz situacije, na rastajanje, prijateljsko i dobronamerno rastajanje s obe strane, Kad to kažemo, daleko je od nas i pomisao da bismo, možda, hteli da uskratimo dalje gostoprimstvo našim ruskim izbeglicama. To je sasvim isključeno, Mi dobro znamo, da još danas nisu prilike u Rusiji u tolikoj meri sredjene, da bi se emigranti, ovaki kaki su, mogli

236