Nova Evropa

· паогиХашт takozvanim »narodnim gardama«, na rudarske radnike u Bosni, gde su rudnici u rukama države, Primenjena je ista mera, koja je ranije upotrebljena protiv železničara: militarizacija. Izdata je uredba, čiji je 1, član glasio: » U slučaju pobune, štrajka, ili za slučaj konstatovanja pripreme za ovo medju osobljem zaposlenim u rudnicima u Kraljevini, Ministar Vojni, na predlog Ministra Šuma i Ruda i Ministra Unutrašnjih Dela, ukazom će pozvati na vojnu vežbu potreban broj radarskih službenika i radnika, zaposlenih ili nezaposlenih na rudnicima, u godinama starosti od navršene osamnajste pa do navršene pedesete godine, i to za vreme dok potreba bude trajala«. Tom uredbom mobilisani rudari potpali su pod vojno-disciplinski i vojno-sudski postupak, i vojska sa žandarmerijom, kojima su se pridružile još i «narodne garde« rekrutovane s brda s dola, poslati su na rudarske radnike, Policijske vlasti izdale su odmah u raznim rudnicima svakojake naredbe, kojima je bio cilj da radnike nateraju na rad, Na sam Badnji Dan izbačeni su na sneg rudari i njihove porodice iz državnih stanova; bedni nameštaj i stvari lome se i nose, a gladne porodice beže u snegom pokrivene planine. Vojnici, žandari., i »narodni gardisti«, obilaze sela u okolini rudnika, pronalaze štrajkače, terorišu ih i teraju u zatvor ili u rudnike. Okružni načelnik u Tuzli, Grudić, postupa strožije i nečovečnije od svih ostalih. On naredjuje proterivanje svih rudara koji nisu iz te oblasti. Ta naredba pogadja veliki broj rudarskih radnika koji su Slovenci, Proterivanje njihovo i njihovih porodica po zimi bez igde ičega izvršeno je pod osobito nepovoljnim, upravo tragičnim okolnostima,

Da bi se sve te nasilne mere mogle opravdati, da bi se i gradjanstvo razdražilo protiv radnika, štrajk rudara predstavljen je, u režimskoj štampi, kao pobuna protiv države; naročito štampa загаjevskih vlastodržaca, radi toga, što je većina rudara katoličke vere, predstavljala je tu »pobunu« kao »karlističko-komunističku«; i ostala je pri tom sve do danas, iako je na sudu dokazano, da štrajk rudara nije imao nikakav politički nego čisto ekonomski karakter, i da tu ni pomena nije bilo o nekakvom «karlizmu«,

U ugušenje štrajka unele su državne vlasti naročitu ogorčenos: i bezobzirnost. Teror »narodnih gardista« bio je svirep, i istupanje naoružane sile, koje je naročito oštro bilo u okrugu načelnika Grudića, dovelo je do otpora radnika, do sukoba, pri čemu je, pored radnika, poginuo i žandarm Reljć, za čiju je smrt optužen ı osudjen Jure Kerošević, Tadašnji predsednik pokrajinske vlade, G. Srškić, tri dana pred štrajk, kada su mu tri komunistička poslanika i dva predstavnika Saveza Rudarskih Radnika predložili obrazovanje jedne paritetne komisije, koja bi sprečila štrajk, izjavio je ovima: «Mi imamo dovoljno mašinskih pušaka da sačuvamo autoritet vlasti«,

Kako se postupilo prema štrajkačima iz rudnika najbolje pokazuju iskazi rudara, dati pred istražnim vlastima, koje bi dugo bilo ovde nabrajati, jer ih ima na stotine, Batine i pljačka najmanje su Još optužbe protivu žandarma i »gardista«; u više slučajeva proBonjeni i isprebijani ljudi — medju kojima ima i žena i dece — podlegli su ranama ili posledicama zbog postupanja, — Radi dogadjaja u

312