Nova Evropa

tivnih ugovora, u rasturanju sindikata, u produženju radnog vremena, ı u obaranju nadnica, Rudarski radnici u Bosni danas daju strahovit izgled poludivljih ljudi, koje su naporan i preterani rad i dlad ubili fizički i duševno. O treba sada objašnjavati lepote novoga Zakona o zaštiti radnika! ,

M. S. Pijade.

Тузлански процес.

У допуну чланка песпред овог, желимо да изнесемо још неке податке за бољу илустрацију овог типичног случаја једног штрајка за побољшање услова за живот, дајући пре тога и мишљење К: Маркса о радној снази, и његову дефиницију наднице.

Радна снага је, вели Марке, роба којој цену — поред све њене овисности од овог или оног односа између понуде и тражње радне снаге одређују, углавном, трошкови око њене производње, и радно време које је потребно да се та роба произведе; разумевајући ту оне трошкове који су потребни да се радник спреми и уздржи као радник —: цена његова рада, његова надница, одређује се ценом средстава потребних за живот. Као свака друга роба, и надница се спушта и пење, она је изложена свим оним флуктуацијама н утицајима који проистичу из конкуренције између купаца и продавада. радне снаге; али се, ипак, никад не би смела да спусти испод границе која означава вредност извесне количине за живот потребних артикала. То је такозвани минимум, који је потребан да се задовоље физијолошке потребе човекова, организма, н да му се да заштита од невремена. За минимум у храни, по рачунима науке, обично се узима 8360 до 5000 калорија потенцијалне енергије на дан, и то за радника који ради тежак рад; што значи, да свако слабије храњење слаби организам, и — смањујући његову радну способност — смањује и саму привреду. Према томе, малене и недостатне наднице наносе штету несамо раднику него ин послодавцу, који стварно мање заради плаћајући малене наднице

" него што би зарадио да их плаћа у правој мери.

Узимајући као основу рачунања храну од 93860 калорија, илити најмању меру коју наука предвиђа за једног рударског радника, н послуживши се једном таблицом коју сами радници употребљавају, насушне

| потребе једног рудара, у децембру 1920, износиле су К 5010 за храну, |и К 88.440 за одело, односно укупно К 88.50, што значи готово двапута оно' дико колико су босански рударски радници стварно добијали. Према уго'вору од јула 1920, њихове су наднице износиле попречно 40.20 К. Исти-

чемо још, да у своту од 88.650 К нису ушли многи издаци и многе потребе «без којих човек у двадесетом веку не може да буде, а који, ипак, износе скупа доста знатну суму, сразмерно према радничкој надници (овамо спадају: замена дотрајалих кухињских ствари, кречење стана, шишаље ни бријање, поштанске таксе, књиге и новине, школске потребе за децу, члански доприноси у синдикатима, и т. д.). Поред тога, узимамо у обзир само једно дете, нако их радпици у Тузли имају попречно по петеро.

Следеће табеле показаће најбоље минималне потребе једног рударског радника;

314