Nova Evropa

најпотпуније и најшнре Југословенство. Онда долазе славни дани екланања, балканског савоза, па заједничке борбе у 1912 години, са Кумановом и Киркилисом, — да се све то затрпа непротумаченом и лудом навалом Бугара, код Брегалнице, за којом су следовале перипетије лудости, несвесности, и нечувених освета у Великоме Рату. — Је ли тиме покопана, и она велика и лепа замисао наших Илираца, или је њено остварење само одгођено до непознатих нам расплетаја, догађаја, и времена .... То ће показати будућност. )

Али садашњост. изискује од нас да се, у часу кад се и од наше државе тражи реч и мишљење, оно што кажемо слаже и са потребама. народа и са његовим жељама. Да утврдимо притом само неке чињенице. — У нашој држави живи преко један милијон Југословена, мухамеданаца, и коликогод они били добри и лојални грађани, не може се од њих тражити да се сасвим отму сугестијама Цариграда, у којему седи поглавица. и војсковођа великих победа и снага, и завојевачких привлачивости незаборављене и непрежаљене прошлости. Укорењено осећање јединства и солндарности свих »верника«, даје наслутити обнову прошастих векова у Кемаловим победама. Назовите то како хоћете, — духовном скученошћу или слично; али је факат да. се та духовна скученост, коју назвалше религијом, у етапама времена јавља и обнавља на, разне начине, у суштини увек иста, те у човечанству, или у деловима његовим, оживљава, везе, буди успомене и наде у користи и добра, овога или онога света. Може ли се икоме ради тога што замерити Поуздано, да не може. Али се мора е тим рачунати, јер блиско суседство, са обновљеном Турском Империјом, могло би у даном случају пољуљати поново сигурност ове наше државе, и. тражити сувишне жртве и напоре. Та сигурност тражи обезбеђење источних граница једном пријатељском склоношћу суседа; већ и ради узнемиривања у која нас тера сусед на Јадрану непоптивањем уговора, и чудним врењем у својој земљи. Нећемо да надовезујемо потребе као што су излаз на Солун као паравни рукав поседника, вардарских обала и македонског загорја. Али ко има у виду своје потребе, тај не сме ни туђе превидети. А не ће тек нико хтети порећи, да, је поседнику извора н обала Отруме и Марице потребно и њихово ушће, да би плућа, државног организма могла слободно дисати и прпсти нове снаге на обалама, Егејског Мора; иначе би духанска поља, око Струме и ружина око Марице

остала неискоришћена, а затворени народ трошио би енаге па, границама својих суседа.

Кад смо то рекли, и ако признајемо да је релативна већина Тракије бугарска, ако је она приморје њихова, залеђа, и ако су Бугари без тог излаза. на море осуђени да. робују својим нвупотребљеним снагама, и силом заустављаним поривима. —, тад држимо да је у првом реду и наш интерес и наша дужност, да свој глас и свој утецај уложимо у корист бугарских захтева. Ту у Тракији, они би нашли своје надијонално засићење, а и довољно посла са другим народима, и око искоришћавања, уређења, п прилагођивања новог територија, тако да и кад би хтели не би могли бацати одвише снаге на туђ падијонални и државни посед,“

331