Nova Evropa

ЈУ

Тако припремљена, корачала би будућност сигурнија крока, 3860рављајући немиле свађе, зацелујући још крваве ране. А после свега, и уз то, настала би једна задуженост и захвалност, што је Југославија. знала ућуткати гласове свога властитог рањена, срца, и што је у одлучном часу пустила да је руководи велика, словенска, душа. |

Да ли ће они, којима је случај дао данас код нас власт бити кадри да се еманципују од туђих жеља и прохтева, па да поведу чисту и праву југословенску нацијоналну и државну политику инаугурисану балканским савезом у 1912 години, — то је друго питање. Иако је ствар тако јасна, и успех тако сигуран, да ће се тешко отети и њиховим кратковидним очима. Свакако би откупили тиме и пред нама, пи пред потомством, бар један део својих грехова.

Др. И. Колбе.

Kriza Nemačke Države.

Nedavno je, u pruskom parlamentu, povodom debate o nekim zanimljivim socijalnim pojavama, koje je izbacio na videlo proces protiv Ratenauovih ubica, otvoreno i smelo obeležio tu krizu Nemačke države Kardorf, poslanik »folkspartaje«, stranke industrijalaca, jedan trezven i razuman političar, Njegove reči: »rep ublika ili kaos«, nisu mogle ostaviti u sumnji nikoga, ko otvoreno i jasno gleda na stvari, da je nastala odlučna a, možda, i vrlo opasna faza u koju je ušlo nemačko društvo, Kriza režima, koja je doskora, kao stalna, akutna politička groznica, vladala u Nemačkoj Republici, sada je potisnuta u drugi red, i postala tek jedan od mnogobrojnih uzroka koji su izazvali mnogo opasniju krizu, krizu države,

Proces unutrašnjeg trošenja i rastvaranja, i ekonomskog i moralnog, počeo je još kada je buknuo rat, i u toku ratnih godina širio se i razvijao u svim pravcima, nagrizao je sve delove društvenog organizma, i to u meri opasnijoj nego ma u kojoj drugoj državi, Pokojni pruski militarizam, koji je mobilisao bio celokupni društveni život — i ekonomski, i moralni, i intelektualni — uspeo je bio da ga do kraja rata održi u zahuktanoj akciji, Tek nakon prevrata pojaviše se simptomi razornog unutrašnjeg procesa, i tada je tek opaženo, kako je zločinački trošena i satirana društvena snaga, I tada, odmah na početku svoga novog života, počinje država svoju mučnu i čisto očajnu borbu za opstanak, |

· Ta duga borba, puna i prepuna opasnih peripetija, poznata је. Nju su pratili, spolja, sa napregnutom pažnjom, i zainteresovani posmatrači često su, pri mnogim pojavama i znacima te borbe, otvoreno i odlučno izražavali svoju sumnju u njenu iskrenost. Možda i nije bila bezrazložna ta sumnja, Ali je potpuno neopravdano bilo ono ortodoksno neverovanje koje je često išlo do tvrdoglavosti i zasleplje-

332