Nova Evropa

лијанска земља. — Народ, | пук, сељаштво, живи својим засебним животом, фаталистички и резигнирано, испољавајући свој унутарњи живот тек у својим песмама, као јадиковкама неким, у својим причама, снивајући у себи своје снове о будућности, о бољем, о Краљевићу Марку који спава али који ће га доћи ослободити кад га, већ оставише живи. — Од све истарске интелигенције, тек је свећенство ближе пуку, јер је потекло из њега H својим глаголизмом уздизало кроз векове карактер народни. Нону свећенству врше ову улогу тек нижи свећеници, трпећи због тога исте невољ које и DE 2.

Надијонални живот Истре везан је уско уз два имена — уз име бискупа Јурја Добриле, и Дра Динка Витезића. — Појава Јурја Добриле у истарској средини нешто је апостолско, такорећи светачко. Произашавши и сам из најтежих прилика, прошавши лично сав јад замостављености, беде, он је, у свом највишем, бискупском, положају, у доба посвемашње запуштености нашега пука, био као зрака сунца што буди сустале и греје за нови живот, обасјавајући њихове мрачне и сиротне „кућице, обећавајући благом речју наду у боље. — А појава Динка, Витезића — то је појава човека, рада, устрајног, систематског придизања пука, У надијоналном, културном, политичком погледу, да. би се од већине пучанства једне покрајине, које је досад вршило само улогу физичких радника, створио фактор пуноправан и свестан свога, значења. Динко Витезић репрезентује у развоју надијоналне мисли у Истри другу фазу — фазу придизања. самосвести, афирмације, рада. Појавом Јурја. Добрилв пробуђена, народна, свест испољила се при- изборима за паревинско веће године 1878, продревши с. кандидатом Витезићем. Од тога доба. наш пук, с Витезићем на, челу, продире корак по корак напред, и стиче редом права која га као човека иду — право на употребу језика у уредима, у судовима, право на школе у своме језику, уопће право на пристојан живот, — право: да. своју нацијоналну бит може испољити без страха и понижења.

Витезић ступа, у јавни живот у доба, народног препорађања у Далмацији, у доба »Народног листа«, Нодила, Клајића, Павлиновића, и других. Пучанство Истре и кварнерских отока бирало гаје својим заступником 38 бечки парламенат, како рекосмо, најпре године 1878, а, онда, кроз три перијоде, све до 1891, када, услед слабости очију и година, (69), није. више хтао примити мандата. Тих 18 година, значи 18 година, најзаноснијег н најуспешинјег народног рада. Кроз те три перијоде Витезић је устрајан бранич свога, пука у свим питањима која било како засецају у интересе Истре и Оловена, поставши кроз то време идолом својих људи, који су му љубили руке кад би се појавио међу њима; али уједно и предметом мржње, клевета, и: беса евојих противника, којима је морао импонирати то више што. као да уошће није био - способан да, изриче демагошке фразе или да слепо напада. —

Положај је за њега био јасан: у Истри живо Талијани, живи Минималан број Немаца, но највећим делом живи наш народ; томе народу, незадирући у права других, требало је извојштити онај положај који имаду дни што си дотле једини узурпираше власт. — У политичком поглоду, "Истра је имала своју покрајинску управу, свој сабор, у који нису бирали представнике према апсолутном броју пучанотва, нбго су бирале засебно

383