Nova Evropa

градске, засебно сеоске. опћине. Сабор је имао 38 члана, 30 бираних ROĐ вирилиста; од :80 бираних ишло је 18 у скупину великих поседника, градова, трговачке коморе, а тек 12 у скупину извањских опћина, будући да су по градовима редовно продирали Талијани, а по селима су св — уз силу, фалсификате итд. — изборни резултати могли с мало труда по вољи декретирати. Тако две трећине пучанства готово и нису биле ваступане, па је земаљски сабор имао сасвим талијански значај. Заступник који OH хтео говорити нашим језиком, говорио је пред празним клупама, — јер »већина« није била дужна разумети тај језик! — »дар у Истри имаде Хрвата « питају зачуђено у Бечу године 1878, кад је уз остале истарске заступнике изабран Витезић. — Према овоме стајалишту о талијанском карактеру Истре, цела управа и јавни живот носили су нети значај. Области су одбијале списе написане: нашим језиком; код судова се расправе водиле талијански, евентуално уз каквог неуког тумача за наш језик; школе се отварале било на предлог покрајинског школског већа, било по инепирацијама министарства, без обвира на жеље пука. Кажњавао се чак сваки покушај нижих чиновника. или свећеника да дописују на нашем језику.

· Аустријска школска политика ишла је, како смо већ рекли, свесно н систематски за једним циљем — да германизира или да поталијанчи; а где то није било могуће, да наш народ држи у таквој неукости и заосталости, да би постао и остао песпособан за ништа. Кад Витезић ступа у политички живот, Истра имаде немачку средњу школу у Пазину и нижу рвалку у Пуљу, те талијанеку гимназију у Копру, реалку у Пирану и наутичку школу У Лошињу, = док 180.000 Словена, (године 1875) нема, ниједне средње школе: једино што су на гимназијама у Пазину и Копру могли ђаци два вата недељно учити свој језик — ако су имали срчаности да се признаду- Оловенима! — Талијанске и немачке пучке школе оснивала. је влада гдегод се зато нашао-н најмањи повод, оглушујући се на све молбе и представке нашега народа, да му се отворе школе на његову језику. O томе говори Витезић године 1888: »Полаг задњега пописа броји Истра. 985.154 становниках. Од тих је по језику обћења 4.779 Ниемацах(!), 48.004 Словенадцах, 114.291 Талијанах, и 121.782 Хрватах. Најмногобројнији су дакле Хрвати, те по постотцих рачунано има 57.08% Славјанах, 40.04% Талијанах и 1.68% Ниемадцах. Из тога се види, да Олавјани сачињавају огромну већину. Упаточ томе неима у Истри нити једне славјанске школе, премда. су Славјани у великој већини!«

Задатак пред који је дакле био непосредно постављен Витезић као 38ступник био је овај; оснажити културно наш народ у Истри, дижући на нашем језику пучке школе и средње, да би се подигао опћи ниво обравованости и створила народна интелиронција; даље, прибавити народном језику у администрацији и у судству оно право што га као језику већине пучанства иде; најзад, помоћи пучанству економски праведним разређењом поревних терета, изградњом железница, лука, стварајући могућност привреде у тим крајевима, сиромаштва.

18-годишње Витезићово заступничко деловање систематска, је, устрајна. борба, корак по корак, н успех рада био је за. релативно кратко време голем. Тих 18 година испуњене су говорима, интерпелацијама, резолуцијама, интервенцијама, упитима, рекриминацијама, полемикама, без обзира нато да ли је наоко велика нли невнатна ствар у питању. Ниједна ствар није за

384