Nova Evropa

имају сви православни, — поуздано прост народ, а такођер н образовани кругови. Јер претпостављамо, да ови кругови озбиљно траже истину, те да би своју заблуду, кад би се о правом стању ствари осведочили, одмах "одбацили. Кажемо и учимо, даље, и то, да ће се православни лакше спасти него протестанти, будући да имају праве свештенике, праве владике, и право свето отајство, ес помоћу којих могу добити "опроштење грехова и за спасење потребну милост божју.“

Напокон, упућујем молбу свима, да се молимо и да вапијемо Богу, нека. нам се смилује, и нека нам покаже прави пут у срећну вечну домовину. II

Након овог расправљања, о односима католичке Цркве према, православној, хоћу да изнесем још неколико начелних мислио односу Цркве према Држави уопће, и према нашој држави напосе. Е

Католичка, Црква. учи, да је држава у свим повременим пословима суверена, независна, као што је обратно Црква потпуно независна у своме духовном кругу. Није ипак држава уопште тако независна, да не би имала граница, те да би она била извор свакога права. Оваку поставку Црква одлучно пориче. Држава има пуно граница које не сме прекорачити. Набројаћу само најглавније, 0с0бито оне које као да не узимају у обзир поглавице наше државе.

Прва је граница природно право, наиме она правила за паш заједнички живот која су нам дата самом.природом, која нас вежу као људе, и која наш разум сматра обавезним док за њих и само чује. Гака су правила: не лажи, не кради, не убиј. Будући да је ово право нама, дато од природе, то оно потиче од онога који је творац наше природе, наиме од самога. Бога, створитеља света, који једини може обавезатиу савести. Ради овог свог порекла, дакле, обавезује нас закон природни, паче и закон позитивни, који потиче од области црквене или државне. Јер природни закон наређује, да свако има да слуша закониту власт, уколико се њене наредбе слажу с природним законом, са вољом божјом. Али ако се: позитивни закон противи закону природном, законима божјим, он не може више да веже у савести; не може да тражи по рО Вол послушно већ може“ на послушност само присилити,

Да би ово извођење било јасније, треба да, прво размислимо, шта, су управо област или ауторитету држави. Ми смо, по нашој природи, упућени на заједнички друштвен живот: човек појединац живи у породици, више породица удружује се у веће друштво, у државу, која има, задатак, да чува и штити природна права појединих лица и појединих породица, да би могли живети, развијати се, и напредовати, н телесно и духовно. Држава не ствара права појединаца и породица, — она је ту да њихова, природна, права, признаје и заштити. На челу оваког рада мора, стајати обла ст, илити ауторитет у држави, који њоме управља према сврси. Тај ауторитет мора; имати снагу да продре у савебт људску, те да ју обавеже на строгу послушност. Он, у начелу, има ту снагу, будући да природа човека управо сили, да живи и да делује и

13