Nova Evropa

A oho nas, i oho stolova,

Po sanjiv Pelner sfrši, i Po da meri nas, DoP pijanci glasom od olova

Dreče: »In vino voritas!«

I svabo voče, shoro u isti tren

— (Ili je možda sve fo feh san? ) Mine mimo prozor hao sen Devičanshi lib, u svilu zamofan.

I polaho, sama, sa Rraja na Kraj hroz metež uveh isti pravi put, Ра, Р'о sablast, puna tajana, Do prozora se spusti u hut,

I odiše drevnim bajbama Haljina njena tanha, prozirna, [ šešir s crnim perajhama,

I ruha usha u prstenju sva.

I zanesem sav blizinom tom,

Ja prodirem Proz njen veo gust, I gle — na žalu dalehom Nazirem predeo, čaroban i pust,

I saznajem fajne što se množile

Kroz vehove, i sunce jarho sagledam; DoP mi frpho vino struji hroz žile, Me mogu čuda da se nagledam.

_ A perje što joj se na šeširu vije Žanjiše se u mozgu mom, I pogled žedno unezueren pije Što vidi na žalu dalekom.

.·Duša je moja blaga sProvište, A bljučar — ja sam sam. Imaš pravo, pijano čudouište, U vinu je istina, znam,

(preveo, J. BADALIĆ.)