Nova Evropa

Podaci, koje smo gore izneli, kazuju dosta jasno, da se poljodelstvo u Slovenačkoj lepo razvija, i da mu se obraća intezivna pažnja, Plodna zemlja je suha i traži vlage, te joj treba česte kiše. Osim tosa, kraj sveg bogato razvijenog stočarstva koje daje osobito životinjskog djubreta, plitki sloj zeml'e treba ipak još i krepke pomoći veštačkogša gnoja. Pre Rafa je svaki razboritiji slovenački seliak upofrebljavao za veštačko d'ubrenje i fosfafni i kalievni gnoj ; ali je Rat onemogućio ovako racijonalno gospodarstvo. Ipak, i krai visokih cena, zavodi se polako opet veštačko djubrenje, te se u velikoj meri već uvozi umetni gnoj. Inače, sama priroda i vrsta zemlje, koja se ne podaje lako, sili slovenačkog seljaka na neobično marljiv rad i intenzivno obradjivanje, lako je Slovenija sada utelovljena bogatoj polioprivrednoj državi, ne treba se bojati, da će konkurencija bogatijih krajeva naškoditi njenu poljodelstvu, ili ga čak uništiti; jer već sama industrija. koja tako lepo uspeva, potroši sve što slovenačko polje rođi, a udaljenost žitnih polia omogućava slovenačkom seljaku da za svoje proizvode dobije utoliko bolju cenu ukoliko su njegovi proizvodni froškovi veći,

- Budući da sam se, pri ovom izlaganju, držao uglavnom statistike bivšeg austrijskog Ministarstva Poljoorivrede, bio sam u mogućnosti da iznesem samo podatke za Štajersku i Kranjsku, ukoliko ove pripadaju našoi državi, dočim sam morao ostaviti po strani opis Prekomurja, o kojem nemamo statističkih podataka.

Janho Jovan, pomoćnik Ministarstva za Socijalnu Politiku,

Привредне прилике у Словенији,

У аграрном погледу превлађује у Словенији мали посед. Малобројпи велики поседи налазе се привремено под управом аграрне реформе. У горским се пределима народ бави поглавито планинским господаретвом и сточарством, у равницама интензивним ратарством; а у мање плодним крајевима разним домаћим индустријама.

Према званичним статистичким подацима, поједине су културе овако заступљене: житарицама је засејано у Словенији 197.466 ћа, од чега долази са 50.000 на пшеницу, 88.000 на кукуруз, 29.600 на раж, 25.000 на јечам, а 24.000 на хељду. На културу сочива отпада 11.680 ћа, на културе које се окалају 67.600, а на индустријалне биљке једва 8.000 ћа. Домаћи природ међутим није нипошто довољан да покрије потребу, него треба. сваке године увести на 6500 вагона житарица из Војводине, напосе из Бачке, у градове, индустријска центра, и у неке мање родне крајеве. Насупрот томе, од другог природа извозило се, у нормалне године, доста, крумпира пасуља икупуса. У мирна је времена извожело више од сто вагона пасуља у Француску, и купус у Египат. Од индустријских биљака треба нарочито споменути културе лана (1840 ha), хмеља, у Савињској долини (657 ћа), репице (578 ћа), и конопље (292 ћа). Лан, конопља, и репица, израђују се код куће, а хмељ је важан