Nova Evropa

лутном променом. Сем других невоља, н знатно смањење контингента, угља знатно је заоштрило насталу кризу...

Ове су године пријављене за протоколацију, односно основане, нове индустријске твртке у следећим гранама: у дрвеној индустрији девет нових подузећа, у кемичкој девет, у текстилној и конфекцијској седам, у прехранбеној шест, у индустрији шпиритуоза пет, у ковинској струци четири, у електричној три, у графичкој три, у индустрији хартије ин картола. три,-у грађевинској три, најзад по једно у монтанској, у сламнатој, у постоларској, и у кожној индустрији. Међу ново основаним тврткама, има их 23 са ограниченим јамством, три деоничарска друштва, једно командитно, двадесет јавних трговачких друштава, и десет инокосних тврдака.

Словеначки обрт је под Аустријом био знатно заостао у своме развитку. Конкуренца културно развијенијих покрајина, напосе Чешке, Шлеске, Беча, и северне Штајерске — а аустријска је влада ишла на руку техничком и уметничком напретку, оснивајући и сама стручне школе, те течајевима и прерадбама — уништила је многу грану нашег традицијоналног обртног рада. Те се струке сада полагано обнављају, уколико им царинска граница. даје опет нешто наде на егзистенцију у будућности.

да узгој квалификованог радништва по новим индустријама преко је потребно, да се при Средњој Техничкој Школи у Љубљани оснује посебан кемички, текстилни, и електрични одељак, те да се попуни поука у керамици. Новооснована, подузећа покушавају још и данас да импортирају по сваку цену иностране стручне снаге, нарочито Немце. Крајња је такођер потреба, да се прошири радни програм завода, за промицање обрта. да стручно образовање у провинцији постоје додуше обртне школе, али су оне, услед смањења буџета, дошле ове године у врло тежак положај, те ће бити потребно смањити на. половицу њихов број, према. прошлогодишњем броју, на велику штету обртног подмлатка. Ни поновни захтеви да, се те школе подржаве нису досада, уважени.

У неким је струкама обрт у нас прекобројан, па би-се лако без велике штете један део дао одселити у оне покрајине где недостаје таких обртника. Велика је штета, да. словеначки обрт код многобројних државних поруџбина. досада још никако није узиман у обзир. Узрок су томе бирократски пропиви у погледу државних набавака, који не рачунају с абнормалним приликама. у којима се у нас почиње обрт развијати.

Од преврата наовамо могу се забележити малоне у свим струкама обрта знатне инвестиције за техничко модернизовање рада. У Словенији је подигнуто више малих електричних централа, које искоришћују водене снаге. Велика фалска електрична централа такођер проширује знатно своју мрежу, те обухвата, већ малонв целу мариборску околиду. У Трбовљу је међутим довршена калорична резерва ва фалску централу, која би имала за зимског и летњег минимума Драве да продукује потребну снагу. Водови који ће везати ове централе биће изграђени, како се ОИ. већ идуће године.

Развој и прираст у гранама ручног обрта показује у пет години сасвим нормалну слику. Ручних је обрта било, од 1. јула 1921 до краја јула, 1921, пријављено 2815 а одјављено 2191, тако да прираст износи 624; међу овима. су најмногобројнији постолари, код којих прираст из-